ODUŠEVLJENA MEDIJACIJOM
“Ako svaki čovek ima pravo da zna da može svoja prava,
u demokratskom društvu ostvariti na demokratski način,
kako je moguće da mnogi ne znaju, da sukob koji imaju,
mogu rešiti mirnim vansudskim putem?
Ne znaju da ta mogućnost postoji i
da se taj proces naziva medijacija”
pita se Nela Savić, licencirani medijator, u rubrici o nama na sajtu (Medijator magazina) čiji je osnivač i urednik.
I bi dan i bi noć i saznah za postupak medijacije koja ima čudesnu moć. Ne preterujem, zaista je tako. Od kad sam prvi put čula za medijaciju do danas, njena svrha ne prestaje da me oduševljava, a prvi put sam čula pre nešto manje od dve godine od koleginice sa studija.
U jednom neformalnom razgovoru, opisujući mi njen raspored, saznajem da ima obuku vezanu za medijaciju. Nisam bila sigurna da li sam je dobro čula ili je ona pogrešno izgovorila te je ponovo upitah: medijacije? “Da, da”. Čekaj, šta je to?
A, ne. Ne možete zamisliti moje oduševljenje da “tako nešto postoji” i da ja mogu biti deo tog procesa.
“To je mirno vansudsko rešavanje sporova uz pomoć treće osobe koja je neutralna u procesu, a stranama u sporu pomaže da dođu do prihvatljivog rešenja i postignu sporazum… Čak i ako je spor već na sudu može suđenje da se prekine da bi se pokušalo sa medijacijom, pa čak ako je presuda donešena,…”
Ona priča, a ja presrećna. Ne verujem šta čujem, pa je kao malo dete više puta ispitujem da li je zaista istina da je zakonom regulisano mirno vansudsko rešavanje sporova, da takva mogućnost zaista postoji. Da je (ono što sam ja čitav život radila - posao posrednika, odnosno medijatora) zvaničan, zakonski definisan. Oduševljena sam, ali u isto vreme mi je krivo što ranije nisam znala za to. Saopštava mi da kod nas zvanično postupak posredovanja postoji od 2004. godine kada je i donet prvi Zakon o posredovanju.
I dalje u neverici, što zbog činjenice da takva mogućnost postoji što zbog činjenice da ja tek 2019. saznajem za tu predivnu mogućnost, a verovala sam da sam informisana, ispitujem je o obuci. Ne moram da vam kažem da sam se već na prvu osnovnu obuku za medijatore, koja se organizovala, prijavila, gde upoznajem sjajne ljude, medijatore, različitih profesija koji se godinama bave medijacijom kod nas i u svetu. Prolazim obuku i naravno uključujem se aktivno u priču o medijaciji, uporedo pokušavajući da saznam zašto se ne primenjuje u praksi, šta je problem… Nekoliko meseci kasnije upisujem se u Registar Posrednika i dobijam licencu od Ministarstva pravde (23.01.2020.) za medijatora.
Zašto je medijacija pravi postupak za rešavanje spora?
Ne znam odakle bih krenula. Prednosti koje medijacija nosi sa sobom, naročito u obimu i načinu na koji je ja vidim sa mogućnostima i značaju primene su ogromni. Medijaciju vidim kao alat ne samo represivnih (nakon izbijanja konflikta i sukoba, ili ako je došlo do nekog spora), već i preventivnih mera (rano prepoznavanje mogućih sukoba i konflikata).
U medijacijskom postupku možemo reći da se pravo približava pravdi, upravo iz razloga jer su potrebe stranaka u postupku najbitnije i njima se najviše bavimo. Drugo, sve je na dobrovoljnoj bazi, sve je poverljivo. Vi sami dajete rešenje za vaš problem (niko bolje od vas ne zna ni vaš problem ni koje je rešenje. Na sudu vaš problem dajete nepoznatim osobama da reše i uvek imate nezadovoljnu jednu a možda i obe ili više strana presudom). Zamislite razvod braka, podelu imovine i problem oko starateljstva nad decom. Pa koji sudija će bolje od vas samih znati šta je dobro za vaše dete?
Medijacija se po zakonu mora okončati u roku od dva meseca, dakle ne može duže trajati. Na početku potpisivanja sporazuma o pokretanju medijacije plaća se usluga medijacije. Uobičajeno je da podjednak udeo u plaćanju imaju stranke u postupku, osim ako se izričito ne dogovore drugačije i nemate iznenađenja što se tiče dodatnih troškova.
Dakle, znate da će se u postupku medijacije staviti vaši interesi i potrebe u prvi plan, vi dajete rešenja, znate koliko će da vas košta i znate da ne može trajati duže od 60 dana i znate da je proces poverljiv i da ga možete prekinuti kad želite. U sudskom postupku ništa od toga ne možete i ne znate unapred.
Uzmimo za primer medijaciju u sudu. Medijaciju u sudu posmatram sa više aspekata. Pre svega kao alat koji bi sudovima omogućio efikasnost i efektivnost. Nažalost, sudovi i oni koji bi trebalo da koriste medijaciju kao efikasan postupak u rešavanju sporova to ne čine.
Previše predmeta na sudu /od kojih je većina medijabilna/ ostaje nerešeno. Podatak, da je u periodu 01.01.2020. - 30.06.2020. godine broj rešenih predmet bio 899.533, broj predmeta ustupljenih javnom beležniku 73.329, a broj predmeta upućenih na medijaciju samo 299 je potpuno poražavajući, naročito ako uzmemo u obzir da je do 30.06.2020. godine, broj nerešenih predmeta 1.593.185 od čega su stari predmeti, 529.869 a njih 181.375 je staro preko pet godina i čak 276.848 starih predmeta preko 10 godina na sudu. (a postupak medijacije morate završiti u roku od dva meseca).
Ponavljam većina ovih predmeta je medijabilna.
Sve medijabilne predmete stare preko 5 godina a ima ih preko 400.000 uputiti na medijaciju. Sporazum u medijaciji se postiže u preko 80% pokrenutih postupaka, pa čak i da je procenat postignutih sporazuma znatno niži, prethodno izrečene brojke bi bile znatno manje, sudstvo efikasnije a stranke zadovoljnije, što bi dalje za posledicu imalo postepen povraćaj poverenja u sudstvo.
Dakle ogromni benefiti za sudstvo!
Svako privredno društvo, zdravstvena i obrazovno vaspitna ustanova, organizacija, državna institucija, ali i svi privredni subjekti uopšte trebalo bi da imaju barem jednog medijatora unutar same organizacije.
Radni sporovi, upravno pravni sporovi, privredni sporovi, sporovi JKP a , sporovi vezani za lokalnu samoupravu značajno bi uštedeli sve resurse (proces koji je jeftiniji, traje ne duže od 60 dana, često su potrebna jedan ili dva sastanka svega da bi se postigao sporazum, nema iznenađenja u smislu taksi i novih izdataka, proces u kom vi rešavate vaš problem, proces koji je slobodan i dobrovoljan, proces koji čuva korporativni imidž, novac, ljude, vreme, odnose, sve resurse štedi, proces u kome možete slobodno da se izrazite i iskažete, vaše potrebe, želje i očekivanja, u tajnosti, proces u kom konce vašeg problema vi držite i nudite rešenje, niko to ne čini umesto vas, proces u kom se unapređuju odnosi,…)
Dalje, medijaciju i njene veštine je moguće primeniti u svim segmentima života: porodici, među prijateljima, na ulici, na poslu, u školi, vrtićima, sportu, sportskim takmičenjima, sporovima vezanim za diskriminaciju i mobing, ostavštinu, imovinsko pravnim, potrošačkim, trgovinskim, sporovima vezanim za intelektualnu svojinu, međuinstitucionalnim, međuetničkim, međudržavnim sporovima i sl.
Mirno rešavanje sporova, kao cilj i svrha medijacije, objašnjava mnogo toga.
Svi imamo pritužbe i pridike na društvo. Kakvo će nam društvo biti zavisi od vaspitanja i obrazovanja generacija. Šta im nudimo, šta im serviramo, šta ih i kako učimo.
Vrlo je važno da decu edukujemo mirnom rešavanju sporova jer na taj način delujemo preventivno. Medijacija je human način rešavanja sporova. Medijacija nas uči veštinama koje bi trebalo i van nje da razvijamo. Uči nas da slušamo, da razumemo, da shvatimo razloge nečijeg ponašanja, uči nas humanističkom pristupu problemu.
Medijator može biti i profesor, pedagog, psiholog, socijalni radnik, inspektor itd. Naravno, poželjno je biti pravnik, advokat, sudija, inženjer, doktor, menadžer… To je dobro, jer specijalistički medijatori, da ih tako nazovem, bolje razumeju problematiku.
Veoma veliku i značajnu primenu medijacije vidim u vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Ukoliko decu u školama učimo da budu medijatori, smanjićete vršnjačko nasilje, koje toliko uzima maha, a niko ne nudi konkretna rešenja za taj problem. Drugim rečima, niko nije potpuno nadležan, a svi smo krivi.
Dakle, stvoriti uslove za mirnije, tolerantnije, društvo, tako što ćemo preventivno delovati i decu učiti medijaciji (veštine koje se stiču u postupku obuke za medijatora su primenjive uvek, pomažu nama da se promenimo, budemo bolji ljudi i bolje razumemo svoje okruženje). Vi stvarate i kreirate vaspitanjem i obrazovanjem jedno humanističko miroljubivo društvo. Iako su roditelji možda odrastali u nekom drugačijem okruženju pokazuju određenu agresiju, dete koje u školi nauči da bude medijator, neće samo biti u prilici da predupredi vršnjačko nasilje, već će te veštine moći primeniti i u svojoj porodici.
Važno je da razumemo koliko medijacija može biti korisna za sve nas, za svakog pojedinca, grupu, organizaciju, odnosno za čitavo društvo u celini.
Mi stvaramo buduće generacije. Kakvo će nam društvu biti u budućnosti zavisi od nas. Zato je medijacija dobra i značajna kao preventivna mera, a na primeru statističkih podataka vezanih za nerešene predmete na sudu i kao represivna mera.
Zašto se ne koristi? Razlozi su razni, a osnovni je neinformisanost građanstva i neznanje, ili polovično znanje stručne javnosti (strah od smanjenja, gubitka posla). Ne postoji volja za efikasnim rešavanjem i oni koji zarađuju na muci naroda se boje da će ostati bez zarade ako se sporovi budu brzo i efikasno rešavali, te im je u cilju da što duže traju i razvlače se kako bi obezbedili sopstvenu egzistenciju, što je potpuno pogrešno razmišljanje. Zadovoljna stranka je najbolja reklama i ako ste vašoj stranci kao advokat pomogli da dođe do željenog rešenja brzo i efikasno i da nema prevelike gubitke resursa, vi ćete uvek imati posla. Baš neki dan su moje kolege preporučivale “Nelinog advokata” jer brzo i efikasno rešava spor.
Ideja iz potrebe
Moje oduševljenje ni do danas nije prestalo i mislim da nikada neće, a razlog tome je što sam o konfliktima i sukobima, zapravo razmišljala medijatorski, a da to nisam ni znala. Nisam znala da postoji zvanična mogućnost mirnog, vansudskog rešavanja sukoba i sporova. Zamislite! U vremenu 4. Industrijske revolucije, ja nisam obaveštena! U vremenu informacionih tehnologija, gde se informacije plasiraju i prosleđuju u delićima sekunde, ja ne znam za medijaciju i svemu onome što ona nosi sa sobom, svim benefitima! A ako nisam ja obaveštena, koliko tek ima ljudi koji nisu čuli o medijaciji. Ne znaju da postoji humana mogućnost rešavanja spora. Mogućnost, koja bi im oplemenila život (privatni i profesionalni), bilo da imaju ili nemaju sukob.
Virus Sars Cov2 upliće se intezivno u naše živote, a jedna od posledica toga bila je zaključavanje i uvođenje vanrednog stanja. Meni kao i svima javio se strah od nepoznatog, ali i nada da će brzo proći. Ne paničim i ne dozvoljavam da me strah parališe, štaviše, maksimalno se aktiviram što kroz redovne poslovne aktivnosti, što kroz volonterski rad, pomažući drugima da se izbore sa posledicama pandemije… Kako smo bili usmereni na kuću i ekrane, prepoznala sam i videla šansu da ljude informišem o medijaciji. Razmišljala kako ćemo zbog zaključavanja biti više fokusirani na internet, te je bilo važno sam internet oplemeniti kvalitetnim sadržajem i pokušati proširiti informaciju o medijaciji. Narod ima pravo da zna o svojim pravima i o načinima na koji može rešiti svoj spor, konflikt, sukob.
Tako nastaje ideja o magazinu i uz podršku Marinka Katane za nešto oko dve nedelje objavljujem prvi broj magazina Medijator (The Mediator Magazine) čiji je osnovni cilj da informiše građanstvo, ali i stručnu javnost o medijaciji i njenim benefitima.
Misija i vizija
SVAKI ČOVEK IMA PRAVO DA ZNA:
DA NA HUMAN NAČIN MOŽE REŠITI SVOJ SUKOB,
DA SA SVOJIM REŠENjEM REŠAVA SUKOB
I DA U MEDIJACIJI NEMA GUBITNIKA.
To će biti, i već jeste naš osnovni zadatak da informišemo građanstvo, ali i stručnu javnost o medijaciji , njenoj primeni, značaju, edukaciji…
Naš prvi broj je nastao u kriznim vremenima. Iako se ideja rodila nešto ranije, “prinudni uslovi” su zapravo bili idealni (za onoga ko hoće tako da posmatra i veštim ljudima u procesu upravljanja promenama) za novi vid kreativnosti i stvaralaštva. Te tako, iskoristismo ovu situaciju i povukosmo jedan brz potez iz kog kao rezultat nastade: Svetski magazin MEDIJATOR .
Magazin Medijator je nastao u vreme pandemije virusa KOVID-19, iz potrebe da se šira javnost informiše o medijaciji i svim njenim prednostima. “Uvek je pravo vreme da se učini prava stvar” – Martin Luter King.
Misija magazina je razbijanje predrasuda i pružanje verodostojnih informacija građanstvu i stručnoj javnosti o medijaciji, a sve s ciljem stvaranja medijatorskog društva.
Teži se svetu u kom se svi trude da budu medijatori, bilo gde i bilo kad, svetu u kom se svaki sukob rešava dijalogom ili u procesu medijacije. Ideja je povezati sve medijatore, stručnu javnost, sudije, pravnike, advokate, pravdoljubive i miroljubive ljude i organizacije od interesa, kako bi zajedničkim snagama učestvovali u kreiranju novog, miroljubivijeg i humanijeg društva – društva medijacije.
Magazin predstavlja odlično i jedinstveno mesto na kome će se okupiti svi medijatori, dobri, humani ljudi, filantropi, mirotvorci itd. Mesto gde medijatori, stručna javnost i građani, svi koji su bili korisnici medijacije, mogu da dele i razmenjuju znanja i iskustva, mesto gde učimo jedni od drugih, bez obzira u kom delu planete se nalazimo.
Razlog osnivanja magazina najbolje se opisuje još jednim citatom Martina Lutera Kinga:
„NA KRAJU, NAŠA GENERACIJA NEĆE TOLIKO
DA PLAČE ZBOG ZLODELA GLUPIH I ZLIH LJUDI,
KOLIKO ZBOG ZASTRAŠUJUĆEG ĆUTANJA PAMETNIH I DOBRIH“.
Zato kažem: NEKA PAMETNI I DOBRI PROGOVORE
DA BI GENERACIJAMA ZA NAMA OSTAVILI BOLJI SVET!
Svi treba da daju svoj doprinos da korisne informacije dopru do onih kojima mogu biti od koristi odmah ili u nekom budućem vremenu!
Medijator magazin je prvi specijalistički magazin u svetu i kao takav će biti i već jeste prepoznatljiv.
Uspeli smo mnogo toga za kratko vreme: da inforišemo dosta ljudi i kod nas i u regionu. Da motivišemo druge da se više angažuju po pitanju medijacije. Pokazali smo drugima i motivisali ih da u svojim oblastima naprave slične stvari (mnogi su posle nas napravili slične stvari i to je dobro), uspeli smo prodrmamo zajednicu (mislim na ceo region), da napravimo interakciju sa kolegama iz regiona, da napravimo zajedničke projekte i da za manje od 7 meseci dobijemo nagradu.
Priznanje stiže iz Republike Hrvatske
Magazin Medijator promoviše medijaciju, ali i kulturu mira i suživota bez obzira na bilo koje razlike, te inicira saradnju i razvija međunacionalne odnose ujedinjujući istomišljenike iz regiona. U skladu sa vizijom i misijom na magazinu od prvog broja su stručni saradnici iz čitavog regiona. Rad i ideja, možda nije prepoznata u Srbiji odmah, ali zato jeste u okolnim zemljama.
Kada sam dobila mejl od Hrvatske udruge za mirenje da sam nominovana za nagradu, koju tradicionalno dodeljuju, bila sam presrećna. Ta nominacija je za mene sama po sebi već bila nagrada. Samo nepunih 7 meseci od kako izlazi magazin neko prepoznaje vrednost i značaj onoga što radim, i ne možete da ne osetite radost i zadovoljstvo zbog toga.
Hrvatska udruga za mirenje “HUM” je u nedelji medijacije u mesecu oktobru 2020. godine po treći put dodelila je posebne nagrade fizičkim i pravnim osobama zaslužnim za primenu, edukaciju, unapređenje i razvoj medijacije, ali i kulture mira u Republici Hrvatskoj.
“Cilj je ovim priznanjima ukazati na istaknute pojedince i organizacije koje ustraju u nastojanjima da medijacija postane općeprihvaćeni način rješavanja sukoba” - navodi se na sajtu Hum-a.
Nakon što su pročitali imena onih koji rade na promociji medijacije pomislila sam da je to to, i bila mi je čast biti nominovana i biti u tako dobrom društvu. Dok sam se radovala izrazitoj sreći, zbog dobijanja nagrade, Sindikatu hrvatskih učitelja pročitali su moje ime… Ostalo je istorija i obaveza da nastavim sa svojim radom. I ovde bih završila i ponovila najvažniju stvar jer imamo mnogo talentovanih i pametnih ljudi koji nemaju volju ili im je zgažena da učine bilo šta po pitanju pozitivnih I važnih promena, ili bar zaustavljanja propadanja, te ponavljam citat kao svrhu nastajanja magazina I motiv svim pametnim I talentovanim ljudima da učine nešto, da se pokrenu:
„NA KRAJU, NAŠA GENERACIJA NEĆE TOLIKO
DA PLAČE ZBOG ZLODELA GLUPIH I ZLIH LJUDI,
KOLIKO ZBOG ZASTRAŠUJUĆEG ĆUTANJA PAMETNIH I DOBRIH“.
Zato kažem: NEKA PAMETNI I DOBRI PROGOVORE
DA BI GENERACIJAMA ZA NAMA OSTAVILI BOLJI SVET!
Vi ste jedan od retkih koji ste pametni i talentovani i imate volju da nešto učinite, a to dokazujete i osnivanjem LAWLife portala za pravo i privredu.
Do čitanja.
Foto: Redakcija LAWlife
Autor: Redakcija LAWlife
