LAWLife intervju

Šta odlikuje dobrog advokata?

Da bi jedan advokat imao epitet “dobrog advokata” mora da ispunjava više kriterijuma, odnosno da poseduje kvalitete u različitim segmentima. Najpre, advokat mora da ima dobro pravničko znanje, jer ostali kvaliteti služe upravo da nadograde ovaj osnovni kriterijum. Pored znanja, potrebne su veštine prilagođavanja novinama, društvenim i tehnološkim, kao i stalno praćenje novih zakonskih rešenja. Poštovanje kodeksa u smislu odnosa prema državnim organima, kolegama i klijentima je nešto čega svaki advokat treba da se pridržava u svom radu. U savremenom društvu, gde je prisutna velika tržišna konkurencija, advokat treba da poseduje i dobre menadžerske veštine. S obzirom na to da je advokatura veoma “široka” i obuhvata razne oblasti, jako je važno da advokat prepozna u čemu je dobar i da se u toj oblasti stalno usavršava. Dobra veština komunikacije, široka socijalna mreža i istrajnost su takođe veoma važan preduslov za uspeh u ovoj profesiji. Posebno bih istakla da advokat prvenstveno mora da voli profesiju kojom se bavi, da bude spreman na izazove koje ona sobom nosi, samostalnost i nezavisnost kao osnovna načela advokature, kao i neizvesnost koja je svakako prisutna u ovom poslu i stalno traganje za novim potencijalnim izvorima posla.

Koji savet biste dali mladim kolegama, šta je recept za uspeh?

Univerzalni recept za uspeh smatram da ne postoji. Kao i u svim drugim profesijama bitno je imati jasan cilj, verovati u sebe i na početku biti strpljiv. Verovatno zvuči kao fraza, ali u advokaturi jeste jako važno odrediti cilj, usmeriti se i raditi na realizaciji, jer u suprotnom opstanak u ovom poslu je jako neizvestan. Advokaturu odlikuje samostalnost pa je upravo to razlog zbog koga poslovni i finansijski uspeh zavisi od vas samih i vašeg angažovanja i upornosti.

Da li u advokaturi ima mesta emocijama i da li su Vam se emocije pomešale u nekom predmetu?

Odstupnica je nešto neophodno u svakodnevnom bavljenju ovim poslom. Metode i veštine za izbegavanje involviranja stiču se i usavršavaju vremenom. Od samog početka bavljenja advokaturom znala sam da moram da se distanciram emotivno od svakog predmeta i to mi je polazilo za rukom. Da bi bio objektivan i sagledao jedan pravni problem profesionalno, morate zanemariti emocije. Naravno, to ne znači automatski da advokat ne poseduje empatiju, ali uloga advokata je da pruži profesionalnu pravnu pomoć kroz ceo postupak. U startu sam ovaj poziv razumela tako da stvari ne treba shvatati lično, kako u odnosu na klijente, tako i u odnosu na sud i kolege. Bitno je klijentu pružiti poverenje da će od vas dobiti maksimalnu podršku i profesionalnost u predmetu povodom koga vas je angažovao. Jer preporuka je najbolji dokaz da je klijent zadovoljan vašim radom.

Koliko se tradicionalna advokatura razlikuje od savremene?

Novine koje je savremena advokatura donela ogledaju se u dostupnosti informacija, bržem i lakšem pristupu bazi propisa, razmeni informacija, dakle u svemu onome što nam je razvoj tehnologije doneo. Advokatura je prihvatila tekovine savremenog društva u meri u kojoj pogoduju duhu njene profesije. Pored toga, možda i glavna razlika leži u udruživanju advokata u zajedničke, “’velike” kancelarije ili kako se popularno kaže u “ukrupnjavanju advokature”. Savremene okolnosti u domaćoj advokaturi su takve da je veliki broj advokata, odnosno konkurencija dovela do potrebe da se pojedinci udružuju radi podele poslova i troškova, kao i radi zajedničkog nastupa pred klijentima i lakšeg dolaženja do izvora posla. Dakle, razlozi su uglavnom ekonomske prirode. Najveća, uslovno rečeno, pretnja je upravo u tome da će velike kancelarije “pojesti” male advokate koji se bave ovim poslom na stari, tradicionalan način. Savremeno društvo i prilike zahtevaju da se advokati bave i menadžerskim poslom, te kancelarije sve češće angažuju menadžere ili marketinške stručnjake radi boljeg plasiranja na tržištu. Tu dolazimo i do još jedne karakteristike savremene advokature, a to je da se ona ne fokusira više samo na sud i postupke pred državnim organima, već na konsultantske usluge koje su potrebne velikom broju privrednih subjekata. Advokatske kancelarije kao što je između ostalog i naša, sve češće pored konsultantskih usluga, rade kao pravne službe za mnoga pravna lica i posreduju u rešavanju spornih pitanja van suda. To su sve izazovi koje je savremeno doba donelo, a upravo raznolikost posla i sposobnost prilagođavanja predstavljaju lepotu i prednosti ove profesije. Uz sve novine koje su došle, advokatura je sačuvala vrednosti i osnovna načela ovog esnafa, a na koje nas obavezuje i sam Zakon o advokaturi i Kodeks profesionalne etike advokata.

Poslednjih godina pravni sistem u Republici Srbiji pretrpeo je određene promene. Pojavili su se javni beležnici ( notari ), javni izvršitelji, medijatori i lobisti. Isto tako, besplatnu pravnu pomoć može da pruža širok krug lica. Kako su promene uticale na advokaturu i da li postoje problemi u praksi u pogledu saradnje između navedenih institucija? Da li je uvođenjem javnih beležnika, javnih izvršitelja i medijatora i oduzimanjem dela nadležnosti oslabljen uticaj advokature u svakodnevnom životu?

Mišljenja sam da advokatura, javni beležnici i javni izvršitelji nesmetano i dobro sarađuju, što je uostalom i vreme pokazalo. To su sve pravosudne funkcije nužne u svakom pravnom sistemu, u kome svaka ima svoju ulogu Iinadležnost, a međusobno preplitanje je neophodno u svakodnevnom radu. Što se tiče medijacije, odnosno posredovanja, za razliku od navedenih profesija, ova nije u koliziji sa advokaturom, što znači da pruža mogućnost da advokati prošire svoju delatnost. Naime, kako sam i sama medjijator, pronašla sam način da povežem ova dva poziva. Kako sam napred pomenula, sve su češći primeri u mojoj praksi gde nam se obraćaju klijenti sa zahtevom da se obratimo “suprotnoj strani” radi regulisanja nekog spornog odnosa. U tim slučajevima, predložimo da strane pristupe medijaciji, ukoliko postoji obostrana volja. Svakako, veštine medijatora korisne su i primenljive prilikom svakog pokušaja pronalaženja zajedničkog interesa među sukobljenim stranama, kako bi se sporni odnos rešio mimo suda. Dakle, možemo zaključiti da advokatura i dalje ima svoje mesto u domaćem pravosudnom sistemu i nadležnosti koje nijedna druga profesija ne može da joj oduzme, a da sa navedenim, mlađim, profesijama međusobno sarađuje.

Koji su bili razlozi da se odlučiš za samostalnu advokatsku karijeru?

Od upisa na pravni fakultet to je bio prirodan put i nije postojala sumnja u to ni u jednom trenutku. Činjenica da potičem iz advokatske porodice sigurno je doprinela tom izboru. Smatram da je advokatura jedan od najlepših poziva koji pravniku daje širinu i mogućnost da se kroz posao stalno usavršava. Nakon položenog pravosudnog ispita želela sam da preispitam svoju odluku i da budem sigurna da je to pravi put za mene. Jer ipak, samostalna advokatska karijera nosi sa sobom izazove i dozu neizvesnosti pa je normalno da se jedan početnik zapita da li će uspeti da se izbori za svoje mesto u nemaloj konkurenciji. Međutim, stvarna želja da se bavim ovim pozivom pobedila je svaku moguću dilemu. I nisam se pokajala ni u jednom trenutku.

Da li je visina upisnine u imenik advokata isključivo ekonomske prirode ili je u pitanju zaštita interesa advokature?

U odnosu na ovo pitanje imam vrlo jasan stav da je reč o zaštiti interesa advokature. Da bi jedan pravnik postao advokat mora da ispuni par zakonom propisanih uslova, tj. da položi pravosudni ispit, obavi pripravnički staž i nakon toga položi advokatski ispit. Dakle, nakon ispunjenja ovih uslova, svako ima pravo da se upiše u Imenik advokata neke od komora u sastavu Advokatske komore Srbije ( pored opštih uslova da lice nije osuđivano, ima poslovnu sposobnost i sl. ). Jedini dodatni uslov je da se plati upisnina, koja je različita u odnosu na to da li se u Imenik upisujete nakon staža obavljenog kao advokatski pripravnik ( ili pripravnik u sudu I javnom tužilaštvu ) ili pak dolazite iz neke grane privrede u kom slučaju je cena upisnine viša. Ukoliko dolazite iz advokature, odnosno sudstva i tužilaštva cena upisnine je pristupačnija i prilagođena pravnicima koji su mahom volontirali ili radili za minimalnu zaradu. Na taj način, ukoliko ste opredeljeni za ovu profesiju odmah nakon završetka fakulteta, imate tu vrstu pogodnosti da vam upis bude povoljniji. Međutim, ukoliko se neko opredeli za bavljenje advokaturom nakon nekog vremena provedenog u privredi, sa jedne strane pretpostavka je da je ostvario određeni kapital. Sa druge strane, imajući u vidu da npr. samo u Beogradu postoji između 5 i 6 hiljada advokata, ovo jeste način da se profesija uslovno rečeno zaštiti od prekomernog “priliva”. Smatram i da je u redu da se neko ko se opredelio za bavljenje advokaturom još nakon fakulteta ima prednost u odnosu na one koji se za to opredele nakon recimo 20 godina karijere u nekoj drugoj oblasti. U nekim zemljama postoji i takvo rešenje da je broj advokata brojčano ograničen, što je prisutno i u našoj državi za pojedine profesije, tako da je u redu da jedan esnaf nalazi načine da zaštiti svoje interese.

Ima li Beograd dovoljno advokata i da li advokati u Beogradu imaju prostora da uspešno posluju?

Ovo pitanje se često postavlja u poslednjih nekoliko godina s obzirom na porast broja advokata u Beogradu. Prethodno smo pomenuli da nas je u Imenik advokata AKB upisano oko 55000 što nije mali broj na 2 miliona stanovnika. Ta činjenica sigurno nije zanemarljiva i utiče na obim posla koji jedan advokat može da postigne. Međutim, tu se vraćamo na prethodnu priču o udruživanju advokata u zajedničke kancelarije. Sigurno da je pre 30ak godina kada je u Beogradu bilo oko 500 advokata situacija bila povoljnija, barem za početnike. Ali ova profesija je upravo takva da se za poziciju moraš izboriti, imati cilj I ideju, a ona sama daje prostora za uspeh. Trenutna situacija nije sjajna, naročito za početnike, ali uvek postoji mogućnost i način da se postigne izvestan uspeh u ovom poslu.

Nekada je u svim profesijama položaj žena bio teži od položaja muškarca i žene su bile podređene u odnosu na muškarce. Danas, uloga žene je od presudnog značaja u svim segmetnima života. Da li je tako i u advokaturi?

Pre izvesnog vremena napisala sam blog na temu položaja žena u advokaturi, a nedavno sam sam u organizaciji udruženja pravnika AEPA na moje veliko zadovoljstvo bila jedan od panelista i govorila upravo na tu temu. Blog koji sam objavila prepoznat je kao aktuelno pitanje i zamoljena sam da sa još dve koleginice podelim svoja iskustva. Položaj žena generalno je poboljšan ako poredimo sa nekim ranijim vremenom, što se tiče zastupljenosti i ravnopravnosti u svim profesijama pa tako i u advokaturi. U pravosuđu su žene nosioci velikog broja funkcija, tako da imamo žene sudije, javne tužioce, notare, javne beležnike, pravobranioce i slično. Moramo napomenuti da je po prvi put žena predsednica advokatske komore Srbije, što upravo daje odgovor na vaše pitanje. Veliki broj koleginica uspešno grade advokatsku karijeru, te ih ništa u tom smislu ne razlikuje od kolega. Kao žena advokat mogu da kažem da nikada nisam osetila neravnopravnost u odnosu na kolege, niti bilo koju vrstu razlike u pravima ili poštovanju u odnosu na pol. Možda će neko reći da žene moraju više da se dokazuju, ali to nije prepreka da žena uspe u advokaturi. Vredan rad, posvećenost, volja i stalno usavršavanje ne može da ne donese rezultate bilo da ste muškarac ili žena.

Ako bismo ipak govorili o nekim negativnim stranama ove profesije koje pogađaju isključivo žene, privatan posao često podrazumeva nedefinisano radno vreme, nošenje posla kući, i naravno prekid u karijeri radi proširenja porodice koji muškarce pogađa u znatno manjoj meri. Samim tim, pored obaveza koje ženi po prirodi pripadaju, nije jednostavno uklopiti private i poslovne obaveze, ali nije ni nemoguće.

Realan problem postoji u tome što žene preduzetnice pa samim tim i žene advokati, nemaju dovoljnu podršku države ( položaj preduzetnica u smislu plaćanja doprinosa je otežan u odnosu na druge zaposlene žene ). Kao što sam i do sada pominjala, jedno od mogućih rešenja je, pored izmene zakonske regulative, veća podrška advokatskih komora ženama advokatima na trudničkom i porodiljskom odsustvu.