Milivoj M. Janković je advokat iz Beograda koji se nakon decenije uspešne pravničke karijere u sudu, privrednoj komori i privredi, odlučio za advokatski poziv. U toku svog profesionalnog rada u privredi pored redovnih pravnih poslova učestvovao je u brojnim radnim grupama za donošenje novih ili izmene postojećih zakona. Bavio se i organizovanjem velikog broja okruglih stolova i radionica, od značaja za pravnu nauku i praksu, čiji je cilj bio unapređenje kvaliteta i približavanje propisa onima koji te propise u svakodnevnom radu primenjuju. Autor je velikog broja stručnih radova koji su objavljivani u našim najznačajnijim pravnim časopisima koje objavljuju vodeća pravnička udruženja – Udruženje pravnika Srbije i Udruženje pravnika u privredi Srbije.
Koji su bili razlozi da se odlučite za samostalnu advokatsku karijeru?
Kada iz ove perspektive pogledam, moj ulazak u advokaturu je predstavljao logičan put razvoja karijere. Počeo sam kao i većina mojih kolega, volontiranjem, i to u tada Trgovinskom, a danas Privrednom sudu u Beogradu. Nakon suda skoro deceniju sam proveo u Privrednoj komori Beograda, gde sam napredovao do šefa pravne službe i uz tu obavljao i funkciju generalnog sekretara komore. Nakon komore, profesionalnu karijeru sam nastavio u delatnosti osiguranja, da bih poslednjih nekoliko godina posvetio advokaturi. Tako da je moj pravnički put išao od pravosuđa, preko privrede i najzad u samostalne advokatske vode, i smatram da je izazov ono što me je pokretalo i vodilo napred.
Koliko je za mladog čoveka izazov biti samostalni advokat?
Advokatura predstavlja konstantni izazov, i to podjednako kako za mladog advokata koji je tek položio pravosudni ispit i kročio u advokatsku arenu, tako i za advokata koji ima višegodišnje iskustvo. Samo se ti izazovi razlikuju. Na početku karijere je više izražen izazov i pritisak za pozicioniranjem i traženjem svoga mesta u advokaturi. Sa protekom godina, postoji konstantni izazov stalnog unapređenja kako svog mesta u advokaturi tako i pravničkog znanja kroz profilisanje oblasti rada.
Koji period je od navedenih po Vašem mišljenju najzahtevniji?
Iako lično nisam profesionalnu karijeru počeo kao advokat, već u istu ušao sa zavidnim stažom i profesionalnim iskustvom, smatram da je početak samostalnog profesionalnog rada, ipak najteži. Kad je neko pripravnik, on uživa određenu zaštitu svog principala, kako u obezbeđivanju posla tako i u finansijskom smislu. Kad se upiše u nadležnu advokatsku komoru i krene samostalno u advokaturu nastaju pravi izazovi i suočavanje sa velikim brojem stvari koje su u vezi sa advokaturom sa kojima do tada nije bilo dodira. Pre svega mislim na odnos sa klijentima, vođenje kancelarije, finansijske odluke i obaveze, itd. Naravno, veliki broj kolega je nakon pravosudnog ispita nastavljao da radi u kancelarijama gde su sticali znanja i obavljali praksu ili započinju rad u nekim od “velikih” advokatskih kancelarija, gde je dosta toga obezbeđeno. Da zaključim, svaki period ima svoje izazove i svaki pravac rada ima svoje prednosti i mane, ali samostalni početak bavljenja advokaturom je verovatno najzahtevniji put.
Da li je u praksi baš onako kako su nas učili u knjigama i da li ima odstupanja od teorije i prakse?
Znanje koje na fakultetu stičemo je u moje vreme bili prvenstveno teorijsko, bez praktičnog rada i prakse. Danas je situacija nešto drugačija, ali smatram da treba konstantno raditi na unapređenju praktičnih znanja koja stiču student. Teorijska znanja su po meni ključna, jer sve polazi od teorije i misli, ali je neophodno ista upotpuniti sa praktičnim znanjima kako bi pravničko znanje doseglo idealni sklad – teorijsko znanje potkovano praktičnim. Pravo je takvo da se konstatno menja, unapređuje, dobija novi oblik, tako da su praćenje novih propisa i tendencija, ključna za svakog diplomiranog pravnika, a naročito advokata, jer se on uvek nalazi pred izazovom celokupnog pravnog sistema. Edukacija je ključna. U poslednje vreme se neformalna edukacija polako približila formalnoj. Čak sam i sam posle osnovnih studija završio formalne specijalističke i master studije na Pravnom fakultetu BU, da bih u poslednjih par godina prihvatio tendencije i pohađao razne obuke i kurseve sa konkretnim temama iz oblasti prava, ali i edukacije iz marketinga i osnova finansijskog poslovanja.
Šta odlikuje dobrog advokata?
Na prvom mestu znanje. Zatim “odvažnosti, još odvažnosti i uvek odvažnosti” (kako reč Žorž Žak Danton u vreme Francuske revolucije), ka ispunjenju cilja. I prema mom iskustvu profesionalni pristup i maksimalno davanje svakom pojedinačnom predmetu.
Koji su najčešći problemi sa kojima se advokati susreću i suočavaju u svakodnevnom radu?
Poslednjih nekoliko godina sa uvođenjem novih pravosudnih profesija veliki broj poslova je iščezao iz ruku advokata. Svedoci smo sve većeg urušavanja autoriteta suda što doprinosi sve većem nepoverenju građana u sud i sudsko odlučivanje. Ekspanzija novih zakona, selektivna primena istih, konstantno menjanje tek donetih zakona i stalna težnja za donošenjem zakona za svaku pravnu situaciju ili oblast ili posao su doveli do toga da pred advokatom stoji šuma propisa u kojim je sve teže i teže snalaziti se, a što je rezultat međusobne neusklađenosti istih. Kada ove činjenice stavimo u koleraciju dolazimo do toga da je odgovor na Vaše pitanje da su problemi brojni i složeni, i da se u ovakvim okolnostima advokatura nalazi u položaju u kakvom verovanto do sada nije bila, te da je pred njom težak i zahtevan put za uspostavljanje svog jasnog mesta u pravnom sistemu i društvu uopšte.
Nezavisna advokatura – mit ili realnost?
Ustav Republike Srbije je advokaturu jasno prepoznao i definisao kao “samostalnu i nezavisnu službu”. Na svim advokatima, naročito predstavnicima advokata u komorama, je da im to uvek bude na pameti i da se u odnosu sa državom (u najširem smislu te reči) tako postavljaju i u tom duhu rešavaju sve izazove koje je sa sobom doneo surovi kapitalizam, koga smo tako naivno prihvatili trčeći mu u zagrljaj raširenih ruku.
Šta je ono što jedan advokat može da učini da bi doprineo podizanju ugleda advokature u Republici Srbiji?
Samo jedno, da dosledno svakodnevno u svome profesionalnom radu ali i životu primenjuje Kodeks profesionalne etike advokata.
Da li je advokatura prihvatila digitalizaciju, nove tokove i načine komunikacije ili je advokatura ostala imuna na to?
Razvoj interneta, masovnost korišćenja istog i digitalizacija se odrazila i na advokaturu. Lično smatram da je internet doneo dosta koristi i povećao brzinu rada i saznanja novih stvari, ali isto tako i uticao na smanjenje obima posla. Objasniću. Danas je digitalizacija dovela do toga da je na internetu dostupan veliki broj modela ugovora i obrazaca, što je veliki broj malih privrednika i građana prihvatilo vodeći samo jednim interesom – smanjenjem troškova. Razumem, i sam se zalažem za smanjenje nepotrebnih troškova, ili redukovanje istih, ali ne na ovakav način. Ovaj intervju bi otišao u drugom pravcu kad bih sad krenuo da iznosim probleme koji mogu nastati ovakvim načinom rada i poslovanja – prostim popunjavanjem praznih polja, i za te probleme i njihovo rešenje važi jedno pravilo “Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”. Moje pitanje za svakog onog ko uzme sa interneta obrazac pravnog akta je da li bi u slučaju upale zuba i nesnosnog bola koji isti prouzrokuje na YouTub-u pokušao da nađe kućnu popravku zuba ili bi otišao kod prvog dežurnog stomatologa i prepustio lečenja školovanom profesionalcu. Digitalizacija je advokaturi donela mogućnost dostupnosti velikog broja značajnih pravnih informacija (mišljenja, sudske prakse…) i uticala je na veći i dostupniji obim znanja, i u tom domenu je svoju svrhu ispunila. Mislim da nam tek predstoji odlučujući korak u pravcu digitalizacije advokature, a to je umrežavanje svakog advokata na prvom mestu sa sudovima, a zatim i sa ostalim državnim organima, sve sa ciljem podizanja nivoa kvaliteta rada, ali i pravne sigurnosti. U poslednje vreme primetan je sve veći broj raznih advokatskih grupa po socijalnim mrežama, koje po mom mišljenju predstavljaju jednu vrlo korisnu stvar i mesto gde advokati razmenjuju određena iskustva u radu ili zajednički dolaze do novih strategija rada i vođenja određenih postupaka. Osvrnuo bih se na jednu stvar koja polako počinje da živi i kod nas uzima maha. To je rad u “cloud” okruženju. U kancelariji koju vodim radimo u “cloud” okruženju, i posle početnih otpora, vrlo brzo se uvidela korist i prednost koju takav način poslovanja ima, tako da ga zdušno svima preporučujem.
U advokatskim krugovima važite za stručnjaka u privrednoj materiji. Kakva je budućnost privrednog prava?
Privredno ili sve popularniji naziv kompanijsko ili koorporativno pravo je jedno od najdinamičnijih grana prava. Privreda je jedan živ organizam, koji se prilagođava svakoj nastaloj promeni, jer joj je samo jedan cilj – profit. Tako da samo pravo prati tržišne trendove i nove načine poslovanja, stalno težeći da ih zbog pravne sigurnosti pretoči u pravne norme i time zaštiti sve učesnike na tržištu. Tako je danas privredno pravo jedno od kompleksnijih pravnih oblasti, koje se stalno razvija i unapređuje i teži da pronađe najbolja rešenja za formulisanje pravnih normi i pravila nezaustavljivog privrednog života.
Moramo se na kraju dotaći i pandemije prouzrokovane Covid-om 19, koja je ostavila nesagledive posledice u privredi. Da li je i na koji način je pogođena advokatura i da li se eventualno kroz rad sa privrednicima primećuju posledice?
Mislim da je pandemija ostavila posledice na sve segmente društva, a lično mi je najžalije naše dece koje su uskraćene za normalno detinjstvo, obrazovanje i razvoj ličnosti. Što se advokature tiče direktnih posledica ima. Velika privredna neaktivnost je dovela do toga da je veliki broj, naročito malih i mikro preduzeća, na ivici poslovanja sa pretnjom ostanka bez posla velikog broja zaposlenih. Ali, pandemija se odrazila i na aktivnosti fizičkih lica. Neizvesnost je dovela do toga da se građani teško odlučuju za bilo koji vid raspolaganja svojim novcem. Ovo sve za posledicu ima manji obim posla za advokate. Za očekivati je da će predstojeća vakcinacija dovesti do postepenog vraćanja na pređašnje stranje (u potpunosti ili delimično), što će za posledicu imati i povećanje aktivnosti, kako građana tako i privrede, pa očekujem da će potreba za advokatskim poslovima rasti u narednom period.
Da li imate pratiocima LAWLife portala za pravo i privredu da poručite nešto za kraj?
Informacije koje se plasiraju kroz medije kao što je ovaj, mnogima mogu pomoći da se edukuju i da razreše neke dileme, a praćenje istih svakako upotpunjuje lični i profesionalni razvoj. Vašem portalu želim uspeh u radu sa željom za što boljim pozicioniranjem na medijskom nebu Srbije i stojim na raspolaganju za slične inicijative u budućnosti.
Autor: Redakcija LAWlife
