U poslednje vreme prava zaposlenih u državnim organima i javnim službama na naknadu troškova, konkretno troškova za ishranu u toku rada (tzv. topli obrok) i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, sve su aktuelnija tema u našoj javnosti.
Da bih čitaoca uveo u suštinu problematike najpre moram precizirati poslodavca, odnosno moram navesti ko/šta su to državni organi i javne službe, kod kojih su zaposleni o čijim naknadama troškova je reč u radnom odnosu. – Za potrebe ove teme radi se o institucijama Republike, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao što su ministarstva, uprave, sekretarijati, republički fondovi, pokrajinski organi, opštine i sve druge institucije kroz koje Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave vrše vlast. Takođe se radi i o svim pravnim licima – ustanovama i sl. koje su osnovali Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a radi zadovoljenja potreba građana, pa tu spadaju zdravstveni centri (bolnice), domovi zdravlja, veterinarske ustanove, obrazovne ustanove (fakulteti; visoke, srednje i osnovne škole; predškolske ustanove i sl.), centri za sport i rekreaciju (bazeni, fiskulturne sale i sl.) itd... Dakle, radi se o tzv. ,,javnom sektoru'' – pravnim licima koja se direktno ili indirektno finansiraju iz Budžeta i o zaposlenima u istom.
Koja je razlika između zaposlenih u tzv. ,,privatnom sektoru'' – kod poslodavca čiji osnovač nisu ni Republika, ni autonomne pokrajine, ni jedinice lokalne samouprave, već privatni kapital fizičkog ili pravnog lica, i zaposlenih u gore opisanom tzv. ,,javnom sektoru''? Razlika je u tome što se zarade zaposlenih u tzv. ,,javnom sektoru'' – državnim organima i javnim službama obračunavaju shodno odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon)
Shodno odredbama navedenog Zakona zaposlenom se obračunava i isplaćuje zarada, koju čini proizvod osnovice i koeficijenta. Navedeni koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu (čl. 4. st. 1. Zakona). U navedenom koeficijentu sadržani su i dodaci na ime naknade za ishranu u toku rada (tzv. topli obrok) i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (čl. 4. st. 2. Zakona) i upravo to je veoma važno za razumevanje suštine predmetnog problema.
Odavno su se pred sudovima Republike Srbije našle tužbe zaposlenih u državnim organima i javnim službama, koji su tvrdili da im naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora nisu isplaćene. Njihove tvrdnje potkrepila je i ekonomsko-finansijska struka, pa su sudski veštaci bez izuzetka veštačili u korist osnovanosti tužbenih zahteva. Međutim, sudovi su zauzeli suprotan stav. Tužbeni zahtevi su odbijani kao neosnovani, što je obrazlagano upravo gore navedenom odredbom čl. 4. st. 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koja propisuje da su naknade za topli obrok i za regres za korišćenje godišnjeg odmora sadržane u koeficijentu, pa kad se zaposlenom zarada obračuna množenjem koeficijenta sa osnovicom, naknade za topli obrok i za regres za korišćenje godišnjeg odmora sadržane su u tako obračunatoj i isplaćenoj zaradi. Takve presude potvrđivane su najpre od strane drugostepenih sudova, a zatim i u postupku po vanrednom pravnom leku od strane Vrhovnog kasacionog suda. Na kraju je i Ustavni sud Republike Srbije odbacio inicijativu za ispitivanje ustavnosti navedene odredbe čl. 4. st. 2. Zakona, čime se priča o predmetnim naknadama zaposlenih u tzv. ,,javnom sektoru'' činila konačno završenom.
Ta na prvi pogled završena priča dobila je nov epilog postavljanjem pitanja prava na predmetne naknade zaposlenih u tzv. ,,javnom sektoru'' koji primaju minimalnu zaradu. Pre nego što navedem šta je to minimalna zarada i šta ona podrazumeva, moram se vratiti na koeficijente. S obzirom da svako radno mesto nosi svoju složenost posla, odgovornost i traženu odgovarajuću stručnu spremu, to se zaposlenima koeficijenti razlikuju s obzirom na radno mesto na kom su zaposleni. Tako se zaposlenima na radnom mestu domara, ložača, portira, spremačice, čistačice, servirke i sl. koeficijenti za obračun zarade kreću od 6 do 7,5. Kada se ti koeficijenti pomnože sa osnovicom, dobije se zarada za redovan rad koja je manja od minimalne zarade. Iz tog razloga poslodavac napred navedenim zaposlenima vrši doplatu do iznosa minimalne zarade.
Vreme je za detaljno objašnjenje šta je to minimalna zarada.
Minimalnu zaradu određuje nadležni državni organ i ona je kao takva obavezujuća za sve poslodavce. To je minimalna cena rada za standardni učinak i vreme provedeno na radu i kao takva je minimalno zagarantovana svakom zaposlenom. Dakle, minimalna zarada se određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Stoga, minimalna zarada – u žargonu poznata i kao ,,minimalac'', je onaj iznos koji Vam je, dragi čitaoče, kao zaposlenom minimalno zagarantovan za redovan rad, redovan radni učinak za puno radno vreme i taj iznos ne sadrži ništa drugo do naknade za redovan rad – dakle ni uvećanje za radni učinak preko redovnog, ni za minuli ni prekovremeni rad, ni za rad za vreme preznika i noću..., pa tako ne sadrži ni naknade troškova za topli obrok i za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Zakonom o radu kao osnovnim (lex generali) zakonom, kojim se regulišu prava i obaveze iz radnog odnosa, propisano je pravo svakog zaposlenog, pa i zaposlenog koji prima minimalnu zaradu, na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (čl. 118. st. 1. tačka 5) i 6) Zakona). Kako su onda zaposlenima u državnim organima i javnim službama, koji su ,,na minimalcu'', isplaćivane naknade troškova za topli obrok i regres za korišenje godišnjeg odmora? Nisu im isplaćivane navedene naknade (Presuda Vrhovnog kasacionog suda). Ako je jasno definisano šta je to minimalna zarada i na šta se ona odnosi, kao što jeste, onda iznosa na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora jednostavno nema u zaradi gore navedenih kategorija zaposlenih i ne trebate biti stručnjak da biste to videli i da bi Vam to bilo jasno. Napred navedeni stav potvrdio je Vrhovni kasacioni sud odlučujući po reviziji jednog zaposlenog u ,,javnom sektoru'', pa je presudom naložio njegovom poslodavcu da mu po tom osnovu isplati navedene naknade za prethodne 3 godine (za koliko shodno odredbama Zakona o radu zastarevaju potraživanja iz radnog odnosa) sa pripadajućim kamatama od dospelosti svakog iznosa za plaćanje.
Ukoliko ste zaposleni u državnom organu ili nekoj javnoj službi na radnom mestu domara, portira, spremačice, servirke. Dakle, ako za uloženi rad od poslodavca primate minimalnu zaradu, nezakonito Vam je uskraćena isplata naknada troškova za ishranu u toku rada (tzv. topli obrok) i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i imate pravo da tužbom tražite da sud Vašeg poslodavca obaveže da Vam isplati predmetne naknade. Predmetne naknade, za koje ste nezakonito uskraćeni, ukupno iznose izm. 300.000,00 rsd i 500.000,00 rsd (koliko konkretno iznosi Vaše potraživanje prema poslodavcu po ovom osnovu, utvrđuje sudski veštak ekonomsko-finansijske struke veštačenjem u parničnom postupku).
U ostvarivanju ovog Vašeg prava zasigurno će se javiti jedan problem praktične prirode. Naime, kako je reč o poslodavcima državnim organima i/ili javnim službama, radi se o korisnicima budžetskih sredstava. Korisnici budžetskih sredstava se dele na direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava. Ukoliko je Vaš poslodavac direktni korisnik budžetskih sredstava, nećete imati problem sa prinudnom naplatom Vašeg potraživanja. Međutim, problem sa prinudnom naplatom Vašeg potraživanja može se javiti ukoliko je Vaš poslodavac indirektni korisnik budžetskih sredstava, a njegovi računi koji podležu prinudnoj naplati su u dugogodišnjoj neprekidnoj blokadi. U tom slučaju će realizacija Vašeg prava naići na navedeni praktični problem jer ćete na naplatu morati da čekate neizvesno dug vremenski period. Navedeni problem nije nerešiv. Jedino što Vam je potrebno jeste punomoćnik iz redova advokata. Vaša prava niti imaju pravo niti umeju da ostvare lica koja Vas pozivaju da im se obratite za pomoć tako što lepe oglase po banderama i kontejnerima. Osim toga, to što ta lica rade zove se nadripisarstvo i Krivičnim zakonikom Republike Srbije propisano je kao krivično delo, dok je advokat lice koje je pola svog života posvetilo nauci i kao takvo je lice koje je kompetentno da ostvaruje Vaša prava i štiti pravne interese.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Stefan Obrenić, advokat.
