Bilo je već kasno, blizu ponoći, kada sam dobila poruku od nje.
Ona je bila koleginica sa kojom sam se često konsultovala povodom pitanja u vezi primene propisa iz oblasti javnih nabavki, posla kojim smo se obe, na svoj način, bavile. Ostala je u kancelariji do kasno uveče jer je strahovala da će, prilikom upload-ovanja I objave dokumentacije na Portalu, nešto pogrešiti.
Ono čuveno, klikni „ZAVRŠI“ ili „POŠALJI NA OBJAVU“. Nije bila sigurna da je pravilno formirala tabelu u obrascu strukture cene. Trebala joj je podrška. I nije problem bio u neznanju ili neodgovornosti. Problem je bio u ogromnom pritisku, stalnim izmenama propisa, strahu od greške... Najveći od svih je, čini mi se, bio osećaj da je sva odgovornost bila na jednoj osobi, odnosno na njoj.
U javnim nabavkama sam često viđala žene koje su istovremeno bile stručne, odgovorne, organizovane i istovremeno nosile emocionalnu tenziju celog kolektiva. Umor i strah od greške nije smeo da postoji.
Tada sam shvatila koliko su ljudima, a posebno ženama, koje su pored obavljanja ovog odgovornog posla imale kod kuće još više odgovornijih poslova, potrebni edukacija, podrška i sigurnost.
Dugogodišnje iskustvo mi je pokazalo da javne nabavke nisu samo puka administrativna procedura i zakonska obaveza. Ključna je prevencija nepravilnosti, što se postiže kroz neprestanu i što kreativniju edukaciju, ali i osnaživanje ljudi koji ih sprovode, vodeći računa, baš kroz taj proces, o svesti i prisutnosti ljudi koji rade odgovorne poslove.
Profesionalizam ne bi smeo da podrazumeva samoisrpljivanje, a uspeh nikako ne bi smeo da ima cenu zdravlja. „Burnout“, posebno kod žena, često nije posledica „slabosti pola“, već dugogodišnje navike da budu jake za sve, osim za sebe.
U postizanju balansa između svog porodičnog i profesionalnog života, svaka žena bi trebalo sebi da odgovori na sledeća pitanja:
- Šta trenutno nosim što nije samo moja odgovornost?
- Kada sam poslednji put svoj odmor doživela bez osećaja krivice?
- Da li način na koji živim podržava moje zdravlje ili ga troši?
Odgovori na ova pitanja ubacuju vas u stanje svesti sa kojim već može da se postigne dogovor. I to je dobar početak vašeg „Nisam stalno dostupna“ života!
Javne nabavke, kao i svi drugi odgovorni poslovi, imaju i svoju ljudsku stranu.
One, s jedne strane predstavljaju okvir zakonitog, transparentnog i odgovornog upravljanja javnim sredstvima, ali su i prostor u kojem bi svi koji se njima bave trebalo da imaju podršku da svoj posao obavljaju profesionalno i bez straha od grešaka. Bez da potpuno poistovete sebe sa svojom ulogom. Bez da postanu funkcija. Bez da izgube lični identitet.
Kada o ovome govorim, ne mogu a da se posebno (opet) ne osvrnem na žene. Da mi muškarci, koji se takođe, bave ovim odgovornim poslom ne zamere, moram da naglasim zašto se, pre svega, u ovoj temi obraćam ženama, jer žene koje rade odgovorne poslove sa ljudima vrlo često nose emocije drugih, rešavaju konflikte, upijaju stres iz okruženja, po prirodi više nego muškarci. Empatija jeste vrlina, ali bez granica ona postaje iscrpljivanje.
Kroz svoj profesionalni rad i kroz Centar za pravo i osnaživanje Law_and_growth, želim da doprinesem upravo tome.
Da javne nabavke u Srbiji budu manje strašne i formalne i da više budu prostor podrške, zdrave komunikacije i postavljanja profesionalnih granica.
Autor: Jelena Marković, diplomirani pravnik, konsultant za javne nabavke i NLP praktičar
Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.
Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.
