Letnja sezona ulazi u završnu fazu i mnogi putnici su na putu ka moru prethodnih meseci imali priliku da iz automobila vide kilometarske kolone kamiona na graničnim prelazima. To nije samo vizuelni utisak – već ozbiljan problem koji direktno utiče na troškove poslovanja i konkurentnost privrede.
Prošle godine imao sam priliku da posetim granični prelaz Horgoš u okviru šire delegacije. Infrastruktura na srpskoj strani je značajno unapređena, a i organizacija rada službi je vidno efikasnija. Ipak, kolone ostaju.
Razlog je jednostavan – taj granični prelaz predstavlja spoljnu granicu Evropske unije i ulazak u Šengen zonu, a to podrazumeva dodatne provere od strane, u ovom slučaju, mađarskih službi.
Proveravaju se lica koja ulaze i to kroz nekoliko baza podataka, uz detaljnu proveru kamiona usled mogućnosti ilegalnih migracija. Značajno je takođe i naglasiti da obim trgovinske razmene Srbije i EU kontinuirano raste, posebno u poslednjih deceniju i po zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pa prirodno i veći broj kamiona prelazi granice i to tokom cele godine.
To u praksi znači da ne postoje više sezonske gužve kada je u pitanju trgovina, već se ovaj proces intenzivno odvija tokom cele godine. Isto važi i za ostale regionalne partnere sa kojima delimo granicu, odnosno CEFTA strane, gde je takođe konstantan rast obima spoljnotrgovinske razmene. U regionu je posebno značajno pitanje dodatnog razvoja infrastrukture na graničnim prelazima i ključ uspeha je koordinacija – jer ako samo jedna strana granice modernizuje prelaz, kamioni se ponovo slivaju u „usko grlo“ na drugoj strani i gužve ostaju.
Unapređena infrastruktura bi podrazumevala, između ostalog, i posebne trake za kamione koji prevoze lako kvarljivu robu i žive životinje, kao i za kamione koje su u tranzitu.
Upravo to potvrđuje da olakšanje trgovine ne zavisi samo od jedne administracije, već isključivo od međusobne koordinacije i poverenja partnerskih država. U slučaju Evropske unije, to podrazumeva ne samo saradnju sa državama članicama, nego i sa Evropskom komisijom i njenim službama, imajući u vidu zajedničke politike Unije.
Bez usklađivanja procedura, međusobnog priznavanja sertifikata i digitalne razmene podataka – kamioni će i dalje čekati. Takođe, sa uvozne strane je neophodno ubrzati procedure, posebno uspostaviti da granične inspekcije vrše kontrolu zasnovanu na najboljim praksama analize rizika.
Posledice zadržavanja
Dugotrajna čekanja na granici imaju višestruke negativne posledice:
- povećavaju troškove poslovanja kompanija,
- remete lance snabdevanja,
- dovode do kašnjenja i narušavaju poverenje poslovnih partnera,
- ali dovode i do problema u planiranju vožnji i obaveznih pauza vozača, što stvara dodatne logističke poteškoće i rizik od prekoračenja dozvoljenog radnog vremena.
Na ovaj način, u praksi se značajno umanjuju pozitivni efekti sporazuma o slobodnoj trgovini. Iako su carine ukinute ili smanjene, administrativne i logističke prepreke ostaju, stvarajući „skrivene troškove“ za privredu.
Put ka rešenju
Za istinsko olakšanje trgovine neophodno je:
- obezbediti adekvatne administrativne kapacitete,
- unaprediti infrastrukturu na graničnim prelazima,
- ojačati međudržavnu saradnju i koordinaciju svih službi, posebno graničnih inspekcijskih organa,
- obezbediti zakonodavnu predvidivost, kako bi privreda imala dovoljno vremena da se uskladi sa novim pravilima.
Najveći broj investitora u Srbiju dolazi upravo zbog mogućnosti bescarinskog izvoza na tržišta sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Međutim, ukoliko kompanije zbog zadržavanja na granici snose dodatne troškove i rizike, prednosti slobodne trgovine postaju relativne. Sa druge strane, skraćivanje spoljnotrgovinskih procedura i smanjenje administrativnih barijera predstavljali bi snažan signal investitorima i važan podsticaj za nova ulaganja.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu u NALED
