Postindustrijsko društvo donosi veliku promenu u životu i radu savremenika.
„Moderni kapitalizam, kako je sada definisan, ima samo dve osnovne pretpostavke o čovečanstvu. Prvo, on pretpostavlja da su ljudska bića primarno ekonomska bića koja, kako kaže Adam Smit, imaju prirodnu tendenciju da međusobno trguju, trampe i razmenjuju. Drugo, kapitalizam pretpostavlja da će ljudska bića uvek delovati tako da slede svoj vlastiti racionalni interes, ili bar nagoveštaje o tome šta je to što će im doneti korist. Ako govorimo rečnikom biznisa, ti principi se ogledaju u traganju za profitom radi profita, kao i u pretpostavci da svaki biznis postoji da bi maksimizirao svoj vlastiti interes – profite svojih akcionara, merene kvartalnim prinosima.“ (Zohar, Maršal)
Istorijski posmatrano „čovek je biće u nastajanju;
određen je svojom slobodom; nema unapred formiranu sliku o tome šta čovek treba da bude;
čovek stalno iznova stvara; on sam izgrađuje svoju esenciju."
Danas, životna sfera pojedinca redefinisana je pod uticajem velikih rizika i izazova. Tako su nove težnje i očekivanja postale i nove životne vrednosti. Intenzivno se ispituju ciljevi, sadržaji i nivoi kompetencija koje posedujemo, standardi u radu i dosezanje svrhe i smisla u svom ličnom prostoru, habitusu.
Šta je to kompetencija, savremena neophodna veština?
Kompetencija je stepen individualne sposobnosti svakog čoveka da verbalno ili neverbalno, neposredno ili posredno, komunicira sa drugim ljudima, pojedincima i publikama. Nije moguća kao apsolutna, već kao promenljiva veličina koja se povećava tokom života iskustvenim ili institucionalizovanim učenjem njenih kognitivnih i interakcijskih pretpostavki. U kognitivne pretpostavke spadaju: sposobnost empatije, uživljavanja u mentalno – psihičko stanje drugih, mogućnost sagledavanja sebe iz socijalne perspektive komunikacionih partnera, kognitivna složenost izražena strukturom bazičnih i sekundarnih stavova, kao i prisutnošću, odsutnošću predrasuda, stereotipa u toj strukturi. Takođe i razumevanje prirode uspostavljenog ili odnosa koji se uspostavlja, vladanje simbolskim sistemima, uključujući tzv. jezik različitih medija i razumevanje delujućih socijalnih determinizama u određenoj komunikacionoj situaciji. Interakcijske pretpostavke komunikacione kompetentnosti jesu: mogućnost posmatranja i slušanja komunikacionih partnera, mogućnost samoposmatranja, fleksibilnost ponašanja, izabrani društveni stil u komuniciranju i ishodišno, mogućnost upravljanja interakcijom. (Miletić)
Razvoj komunikacione veštine i dosezanje komunikacione inteligencije veoma pomaže u postizanju zacrtanih ciljeva svakog pojedinca.
Aktuelni svetski trendovi u obrazovanju sve više uvažavaju razvoj personalnih i profesionalnih veština kao važan segment novog talasa/trenda doživotnog učenja, usavršavanja čovekovih kompetencija. Prednost za svakog pojedinca predstavljaju one kompetencije koje pružaju mogućnost uspešnog učestvovanja u životu zajednice u kojoj je, kao i učestvovanju na sve zahtevnijem tržištu rada.
Ključne kompetencije savremenog doba po većini relevantnih autora su:
- efikasna komunikacija
- poznavanje bar dva strana jezika
- poznavanje informacionih tehnologija
- poznavanje tehnološke kulture
- razvijene socijalne veštine
- razvijene građansko - društvene veštine
- sposobnost za preduzetništvo
- adekvatan pristup informacijama
- jasno rezonovanje
- razumevanje socijalnih veština
- razumevanje okoline
Video na ovu temu možete pogledati ovde.
Do narednog čitanja...
Lep pozdrav,
