Šta je to strah zapravo? Odakle dolazi, kuda ide? Koje su njegove sigurne putanje i koji mu je krajnji cilj?

 

Slušali smo mnogo o strahu kroz život. Plašili su nas i plašili smo se. Uplašeni, bili smo laka meta za upravljanje i manipulaciju kako u radnom kolektivu, tako i u porodičnom okruženju. Plašili smo se i dalje, slagali strah na strah i zavideli onima koji su hrabri i odvažni. Onima koji se nisu plašili da kažu šta misle, da žive kako žele.

 

Kulturološki gledano strah je ušao u sve pore našeg društva pa tako i pojedinaca. Magijska verovanja našeg naroda, kucanje u drvo „da ne čuje zlo“, kao i razni drugi oblici imaginarne zaštite, trebalo je da nas sačuvaju od neke nedaće, zapravo najpre od samog straha.

 

Ipak, bojali smo se i dalje.

I što smo se više bojali, strah je bio veći i snažniji,

a samim tim  „strašniji“.

 


Na celokupno transgeneracijsko nasleđe opravdanog straha zarad mnogih nemira, sukoba i ratova, pa gladi, ekonomskih kriza i patnje na ovim prostorima, strah predstavlja veliki izazov i generaciji XXI veka. Ni danas nismo spremni da se suočimo sa strahom na pravi način i iz generacije u generaciju prenosimo „mantre“ za zaštitu koje su nekada delotvorne, ali očekivano i najčešće NE.

 

Pa kako onda da odagnamo strah

i ne dozvolimo mu da zagospodari

našom dušom, telom i celokupnim životom?

 

U novonastalim neobičnim uslovima virusa korona i života u okrilju sve prisutne pandemije, gde je primarni strah, strah za život sve prisutan, malo je neobično govoriti o umanjenju straha i borbi sa istim.

 

Ali uprkos toj činjenici ili možda baš zbog nje, važno je osvestiti jednu veliku tajnu o strahu. Mi možemo da upravljamo strahom, a ne samo on nama. Tačnije, strah nema moć ukoliko mu je mi lično ne damo.

 

Strah je imaginacija, naša uobrazilja

i raste i smanjuje se onoliko koliko mu

mi damo prostora u našem umu i našem životu.

 

Kroz program „Komunikaciona inteligencija“ pojedinac se osnažuje da „pogleda strah u oči“ i odluči koju važnost ili veličinu segmenta svoga života  će mu dati (ili možda ne!). Važno je razumeti da strah preplavljuje i ako mu dozvolimo, preplaviće nas cele i svu našu okolinu i prestaćemo da budemo funkcionalni. Upravo zato, jedino rešenje je „podići branu“ oko svoga straha i ostaviti mu prostor gde boravi, ali pod našom kontrolom. Sigurno se pitate zašto ga ostaviti da bude tu ako mi upravljamo njime i zašto ga onda skroz ne izbaciti iz sopstvenog života? Odgovor je vrlo jednostavan:

 

Mala doza straha je uvek dobra,

ona nas čini opreznima u svim životnim situacijama.

Izoštri nam čula i čini da brinemo o sebi

na svakom mestu i u svakoj situaciji.

 

 

Danas, zbog virusa, takođe je dobro imati malu dozu straha,

ali malu i nikako ne preplavljujuću!

 

Ono u nama, što se najbolje suprotstavlja strahu, ono što je kontrateža i najbolji lek za čoveka, to je VERA tj. NADA. Nada da će sve biti dobro, vera u bolje sutra. Istinsko poverenje u svoje kapacitete i druge ljude koji nas okružuju. Vera i nada su pomagale ovom narodu kroz vekove unazad gledano. Pomagale su i kada je izgledalo apsurdno verovati i nadati se. Upravo je to dokaz da nikada nije uzalud i da vera i nada stoje iza straha samo ih treba pustiti u prvi plan. Kada pustimo veru i nadu, strah će nestati sam od sebe. Nije teško stoga malo se potruditi za tako mnogo benefita. Kako je Gibran rekao: „Strah je pokucao na vrata. ljubav je otvorila. Nikoga nije bilo!“

 

Nemojte da se plašite već verujte i nadajte se

u bolje sutra koje sigurno dolazi

 

Ostanite uz Komunikologike u doba korone, otkrijte vaše skrivene logike i putanje kojima se kreću, a onda ih usmerite u pravcu koji će vam biti od koristi u vreme virusa korone, neizvesnosti i jedne ozbiljne sveobuhvatne društvene krize.

 

U nastavku za više korisnih informacija, pogledajte video snimljen u aprilu, kada je virus korona stigao u Srbiju.

  

 

Do narednog čitanja...

 

Lep pozdrav,

 

Vaša Prof. dr Jelena Bajić