Teško je definisati i odrediti uzrasnu granicu mladosti, zbog toga se razlikuju definicije između institucija Ujedinjenih nacija, Evropske unije i nacionalnih institucija. Definicije mladih su neprestano se menjale u zavisnosti od promenljive političke, ekonomske i sociokulturne okolnosti.
Kada se govori o mladima u Republici Srbiji, mnogobrojne situacije sa kojima se suočavaju mladi kao što su siromaštvo u društvu, nizak procenat zaposlenosti mladih i još mnogi izazovi prelaska iz sveta deteta u svet odraslih zahtevaju drugačiji pristup, zbog toga se pomeraju granice mladosti do tridesete godine. Na osnovu Zakona o mladima (2011), omladina ili mladi su lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života. U njima je moguće izdvojiti više podgrupa mladih zavisno od konteksta i potrebe, mladi od 15 do 19 godina, od 20 do 24 godine i od 25 do 29 godina. Stanovništvo Republike Srbije spada u grupu demografski starih populacija koje se odlikuju niskim udelima mladih i visokim udelima starih lica.
Prema podacima poslednjeg Popisa 2022. godine mladog stanovništva je 1.047.543 lica, odnosno udeo mladih u ukupnom stanovništvu čini 15,8% od čega je u gradskim naseljima 9,9%, a u ostalim 5,9%. Stanovištvo sa 65 i više godina čini 22,1% ukupnog stanovištva naše zemlje. Smanjenje broja mladih ima za rezultat dalji pad nataliteta, sve veće stvaranje staračkih i samačkih domaćinstava i postepeno nestajanje pojedinih naselja.
Nesumljivu ulogu za mlade, koja se ogleda kroz njihov rad, donošenje planova ima obrazovanje. Znanje koje se stiče obrazovanjem predstavlja resurs koji niko ne može da oduzme, a obrazovni sistem čini društvo jedne države jačom i daje bolju šansu u životu mladog stanovništva. Samim tim viši nivo obrazovanja je imperativ na tržištu rada.
Obrazovanje igra značajnu ulogu u postizanju održivog razvoja, gde se stiču znanja o održivom razvoju i kreiraju kadrovi koji su sposobni i voljni da taj razvoj ostvaruju. S jedne strane, obrazovanje predstavlja kritičan input od kojeg zavisi tempo i kvalitet privrednog rasta i razvoja, a sa druge strane vredan autput, cilj sam po sebi i važnu komponentu ljudskog blagostanja.
Republika Srbija se poslednjih decenija suočava sa odlivom obrazovanih. Najčešći razlog odlaska mladih jeste nezaposlenost. Nezaposlenost mladih ima ekonomsku cenu koja se ogleda kao neuspela investicija u obrazovanje. Odliv mladih školovanih javlja se kao posledica delovanja tržišta radne snage na način da poslodavci u ekonomski stabilnijim privredama mogu ponuditi daleko bolje radne uslove i veće zarade visokoobrazovanim, nego što im je na raspolaganju u matičnoj zemlji.
Šteta od ove pojave pored promene demografske strukture stanovništva, javlja se i gubitak države zbog ulaganja u školovanje kadrova koji kasnije svoje znanje poklanjaju drugoj zemlji i učestvuju u njenoj reprodukciji.
Pojedince koje motiviše ostanak kod kuće mogu se nabrojati porodica, strah od novog, rešeno stambeno pitanje ili neki lični razlozi. Nasuprot tome, veća mogućnost razvoja karijere i bolji životni standard van granica matične države ključni su faktori koji su doprineli eskalaciji odliva mozgova. Poslednjih godina sve su prisutnije razlike u razvijenosti na globalnom nivou, gde imamo podelu na razvijene i nerazvijene zemlje, odnosno na ekonomski razvijene države koje znaju zadržati kreativni i obrazovni deo stanovništva i na nerazvijene države koje to ne mogu sprovesti.
Kada se govori o podacima zaposlenosti mladih, uključenosti u različite nivoe sistema obrazovanja, korišćenju usluga socijalne zaštite, veliki je problem kada postoji nejednako korišćenje uzrasne katogorije od strane institucija, iako se uopšteno prihvatila definicija Zakona o mladima, ipak mogu biti otežana istraživanja o položaju mladih. Ono što se takođe zapaža u samom zakonodavstvu je preklapanje definicije mladih sa definicijom dece. Naime, prema Porodičnom zakonu (2011) Republike Srbije propisano je se se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života, a Zakon o mladima definiše mlade kao lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života. Ako bi se utvrdilo da ovakav status stavlja mlade starosti između 15 i 18 godina u nepovoljan položaj, onda bi bilo neophodno revidirati pomenute zakone kojima se uređuje status dece i mladih. Mladi se suočavaju sa raznim preprekama, a jedna od njih se odnosi na tranziciju iz škole do posla. Nezaposlenost mladih je jedan od velikih problema u Srbiji. Veća je osetljivost mladih na tržištu rada od drugih starosnih grupa. Unapređenje obrazovnog sistema i obuke je potrebno da bi se sprečila zastarelost znanja i veština.
Razlike su posebno prisutne u ostalim naseljima, stoga je neophodno da obrazovno seosko stanovništvo vratimo na selo kako bi doprineli razvoju seoskog područja. Razvoj sela utiče na brži razvoj zemlje, a na razvoj sela utiču mladi. Sela nestaju ne samo zato što se mladi iz sela odseljavaju u gradove nego i tako što se u staroj populaciji mnogo više umire nego što se rađa. Da bi se poboljšao položaj mladih u ostalim naseljima neminovno je poboljšati infrastrukturnu opremljenosti i angažovati potencijale koje postoje i razvijati niz delatnosti uz veće angažovanje mladih kao osnovnih nosioca razvoja privrede i društva.
Potrebno je prepoznati značaj i ulogu mladih u društvu, jer su oni sadašnjost i budućnost društva, resurs inovacija i pokretačka snaga razvoja društva. Zbog toga je neophodno kontinuirano i sistematsko ulaganje u razvoj mladih.
Neophodno je posvetiti dužnu pažnju mladima kao generacija budućnosti od kojih zavisi demografski razvoj zemlje. Usled strukturnih promena stanovništva sve je veći udeo starih i sve manje mladih. Neophodno je pronaći adekvatna i održiva rešenja. Potrebno je preduzimanje adekvatnih mera i akcija niza institucija u oblasti populacione i socijalne politike koje su sastavni deo dugoročnog razvoja politike zemlje. U tom smislu neminovno je donošenje i usvajanje strategija, sprovođenje i praćenje uz koordinacijau svih nadležnih organa zemlje i izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta da bi se niz mera i akcija realizovali.
Mladi ljudi su glavni ljudski resurs za razvoj i ključni akteri društvenog i ekonomskog razvoja zemlje.
Završiću sa konstatacijom da se mladi nalaze u vrlo složenom položaju s obzirom na profesinalne i socijalne perspektive, ekonomske i obrazovne probleme. Čini se da su mladi prepupšteni sami sebi i da su u priličnoj meri uskraćeni za pomoć. Kako kaže Jovan Dučić: „Ljudi nas uvek plaše našim godinama, i kad smo stari i kad smo mladi, kad smo mladi da smo nedozreli za velika dela, a kad smo stari da smo postali nesposobni za velike namere.“ Mladi treba da imaju svoju slobodu izražavanja i izraze svoje mišljenje jer su oni najvažniji nosioci razvoja društva. “Ljudi će vam reći da ćutite, ali to vas ne sprečava da imate svoje mišljenje. Iako su ljudi mladi, ne treba ih sprečavati da govore šta misle.” Ana Frank.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Marija Popović, doktorand – agroekonomija i ruralni razvoj
