Leto u Beogradu, a kao da i nije. Svi nešto grozničavo i užurbano rade, završavaju, ali nekako neobično posve čudno.
To je onaj osećaj kada nešto radiš kratkoročno, bez većeg plana i perspektive, već samo onako, kako sada mora i može. I da, objasnili smo mi sebi da je to ok, da je takva situacija, ali čovek je ipak rođen da stvara, kreira i planira, pa ga cela ova neizvesnost poprilično frustira.
Šta će biti sutra?
Pitanje neizgovoreno, nedovršeno, sa bezbroj detalja, ali ipak lebdi tu, u vazduhu iznad svih! Razmišljamo, misli se roje, naše unutrašnje komunikologike postavljaju pitanja, daju predpostavke i neke lične zaključke. Na kraju, sve te komunikologike na gomili, u letnjem danu, predstavljaju konstantno „brbljanje“ u našem umu koje nam ne da mira. Kao filmska traka koja u nedogled vrti istu priču, punu straha i neizvesnosti.
Zabrinuti za svoje zdravlje prevashodno, a potom odmah i ličnu egzistenciju, ljudi tumaraju gradom dok im misli žive neki svoj unutrašnji, introspektivni život.
A kakva se to komunikacija odigrava u našim glavama ?
To je ozbiljna inrospektivna priča bez kraja i početka. Uplašeni, budimo naše stare rane i bez razmišljanja dozvoljavamo sebi da delujemo iz njih. Introjekti prošlosti se nameću, a mi ih prihvatamo u nemoći da nađemo drugo rešenje. Sve što nam inače smeta se pojačava, ali nekako neobično, sve što nam je bilo jako važno se smanjuje. Novi prioriteti se pojavljuju i to oni koji su više u skladu sa našim bićem i samom suštinom našeg postojanja.
Ipak, intrapersonalne komunikologike nam ne daju mira i prate nas u stopu. I za razliku od interpersonalne komunikacije u kojoj veoma vodimo računa kako se kome obraćamo, jer imamo publiku, u slučaju unutrašnjih monologa, potpuno “otpustimo kočnicu” i sebi plasiramo najraznovrsniji arsenal neprikladnih reči, jer to niko sem nas ne čuje i stoga nema svedoka!
Zašto tada zaboravimo na
najvažnije pravilo “Komunikacione inteligencije”
da reči imaju veliku moć,
bilo da su upućene drugima ili nama samima?!
Činjenica je da u unutrašnjim monolozima mi sebe mnogo više kudimo, a zanimljivo je da se skoro nikada u tim istim monolozima ne pohvalimo. Potrebno je zapravo, jako malo da sebi očitamo introspektivnu bukvicu posle neke neprijatne situacije, ali je zato potrebno nešto fenomenalno, izuzetno dobro, da bi sebe isto tako introspektivno pohavlili.
Sada kada znamo da je srazmera takva,
hvalite sebe sve više u unutrašnjim monolozima.
Hvalite sebe za svako postignuće manje ili veće.
Hvalite sve svoje dobre obrasce ponašanja,
jer to na vaš mozak ima isti efekat kao da je to neko drugi uradio!
Moj predlog, za ovo neobično leto u kome smo se našli, je da prvenstveno budete blagi prema sebi. Okolnosti su zaista specifične, u najmanju ruku neobične, pa stoga ako je već sve izvan nas tako nestabilno, bilo bi dobro da mi sami sebi damo izvesnu motivišuću stabilnost. Uvek kada prepoznamo nekorisna i ometajuća “brbljanja” u našoj glavi, puna strahova i raznih zastrašujućih scenarija, potrebno je da se setimo da imamo moć, ali i odgovornost, da te misli promenimo. Akcija treba da bude brza, jer kao što smo rekli, reči imaju moć da kreiraju slike u našoj glavi, a slike kreiraju naše osećaje i onda živimo pretpostavku, strah ili uobrazilju, kao da je konkretna istina.
Ako već znamo da je to tako,
hajde da naše unutrašnje komunikologike
budu lepe i da nam pomognu da
prođemo što bezbednije i bezbolnije
kroz vreme u kome smo se našli.
Radeći na razvoju komunikacione kompetencije i razvijajući “Komunikacionu inteligenciju” dolazimo vremenom do jako korisne tačke kreiranja sopstvenog komunikološko-psihološkog portfolia koji će pomoći u suočavanju sa nekorisnim psihološkim obrascima i ukorenjenim psihološkim zabranama. To je jedini put za postizanje balansa unutar našeg tananog bića i kreiranja nove, korisne i uspešne stvarnosti baš za svakog pojedinca.
Ostanite uz Komunikologike u doba korone, otkrijte vaše skrivene logike i putanje kojima se kreću, a onda ih usmerite u pravcu koji će vam biti od koristi u vreme virusa korone, neizvesnosti i jedne ozbiljne, sveobuhvatne društvene krize.
U nastavku za više korisnih informacija, pogledajte dva videa snimljena u martu, kada je virus korona stigao u Srbiju.
Do narednog čitanja...
Lep pozdrav,
