Tržište rada predstavlja ključnu ulogu u okviru savremene ekonomije i društva. Povezuje ponudu i potražnju za radnom snagom, oblikuje zaposlenost i utiče na stabilnost ekonomije jedne države. Što je tržište stabilnije to je njegov uticaj veći na privredni rast i razvoj i obrnuto.
Ekonomska stabilnost predstavlja uravnotežen rast privrede, nisku stopu nezaposlenosti, kao i sigurnost prihoda. Shodno tome tržište rada ima ključnu ulogu, jer zaposlenost direktno utiče na potrošnju i proizvodnju. Ukoliko većina ljudi ima stabilan posao i primanja na taj način dolazi do jačanja kupovne moći građana i pozitivnog razvoja privrede.
Dok sa druge strane visoka stopa nezaposlenosti negativno utiče na ekonomsku stabilnost. Dovodi do ekonomske krize, smanjenja poreskih prihoda, kao i na celokupan životni standard. Pored toga negativno utiču i niske plate i nezadovoljstvo zaposlenih na motivaciju i nižu produktivnost.
Država ima glavnu ulogu u regulisanju tržišta rada kroz zakon. Zakoni o radu definišu prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih. Ona donosi odluku o ključnim pitanjima kao što su radno vreme, prosečna zarada, kao i uslovi rada. Teži da zaštiti radnike i obezbedi im uslove za rad.
Obrazovni sistem predstavlja glavni instrument uticaja države na tržište. Kroz ulaganje u znanje, razvoj obrazovnog sistema i institucija direktno se utiče na strukturu i kvalitet buduće radne snage.
Šta utiče na ekonomsku stabilnost države?
Na ekonomsku stabilnost države može uticati više faktora. Svi ti faktori ukoliko cirkulišu na pravilan način mogu poboljšati i uticati na rast i prevlast krize u državi.
Glavni faktori su:
- Tržište rada i stopa zaposlenih
Visok procenat zaposlenih utiče na veću potrošnju i prihode. Nasuprot tome, visoka nezaposlenost negativno utiče na ekonomiju tako što je usporava.
- Privreda
Najvažniji aspekti privrede koji utiču na ekonomsku stabilnost su nivo proizvodnje i ekonomski rast. Stabilan i umeren rast pozitivno utiče na smanjenje rizika od recesije i povećanje prihoda.
- Uvoz i izvoz
Spoljnoekonomski faktori utiču na stabilnost. Ukoliko bi izvoz ili uvoz stagnirao to bi otežalo ekonomsku situaciju u državi.
- Fiskalna i monetarna politika
Fiskalna politika kontroliše javnu potrošnju i poreske prihode. Monetarna politika utiče na kamatnu stopu, inflaciju, stabilnost valute. Visoka inflacija, nestabilna valuta direktno utiču na ekonomsku stabilnost.
Kako su tržište rada i ekonomska stabilnosti međusobno povezani?
Tržište rada i ekonomija stabilnosti utiču jedno na drugo. Stabilno tržište rada doprinosi ekonomskoj stabilnosti, a stabilna ekonomija stvara bolje uslove na tržištu.
Koje demografske promene utiču na tržište rada?
Demografske promene određuju strukturu i kvalitet radne snage. Među ključnima su:
- Starenje stanovništva
Što je stanovništvo starije to znatno pogoršava procenat radno sposobnog stanovništva, dolazi do povećanja pritiska na penzioni sistem.
- Migracija stanovništva
Odlazak radne snage iz zemlje dovodi manjka radne snage i potrebe za potražnjom radnika.
- Urbanizacija
Sve veća potreba ljudi da žive u gradskoj sredini dovodi di nedostatka radne snage u selima. Shodno tome dolazi do gašenja određenih tržišta.
Kako ekonomska kriza utiče na tržište rada?
Ekonomska kriza može imati jak i negativan uticaj na tržište rada. Najvažniji efekti su:
- Povećana nezaposlenost
Dolazi do otpuštanja radnika i smanjenja proizvodnje.
- Smanjena potražnja za radnom snagom
Poslodavci nemaju potrebu za zapošljavanjem novih radnika, zbog smanjenja investicija.
- Loši radni uslovi
Vrši se veći pritisak na radnu snagu. Zaposleni više rade za manje plate. Pored toga ugrožena su prava i beneficije mladih.
Stopa zaposlenosti u Srbiji nije u potpunosti zadovoljavajuća. Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu broj zaposlenih iznosio je 2.37 miliona. Naredne godine stopa zaposlenih u Republici Srbiji bila je uvećana za 2 %. Oko polovine ukupno stanovništva prema ovim podacima aktivno radi.
Stopa zaposlenosti za 2025. godinu u procentima bi iznosila oko 52%. To znači da je svaka druga osoba zaposlena. To je znatno ispod proseka za EU, gde se stopa zaposlenosti najčešće kreće između 65 – 75% prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Ovakvi podaci nisu zadovoljavajući za dugoročnu ekonomsku stabilnost naše zemlje. Srbija u poređenju sa zemljama Evropske Unije zaostaje. Pozitivna strana je što stopa zaposlenosti blago raste u odnosu n prethodne godine. To ima pozitivan uticaj na ekonomsku stabilnost.
Tržište rada i ekonomska stabilnost jedne zemlje međusobno su povezani i ključni za održiv ekonomski razvoj. Dugoročna ekonomska stabilnost jedne zemlje zavisi od sposobnosti privrede da stvori dovoljno radnih mesta, poveća produktivnost i uspostavi balans između ponude i potražnje rada.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter
