Stručnost, poverenje, pravna sigurnost

 

Javno beležništvo je za 10 godina od kako funkcioniše u Srbiji, sa više od 25 miliona pravnih poslova, rasteretilo rad pravosuđa, ubrzalo pravni promet i zaštitilo prava stranaka, ostvarivši tako izuzetne rezultate, ocenila je Javnobeležnička komore Srbije.

 

Kada su septembra 2014. godine otvorene prve javnobeležničke kancelarije u Srbiji, glavni zadatak ove profesije bio je da unapredi pravnu sigurnost, u čemu je uspela. JKS ističe da je notarijat opravdao očekivanja i zakonodavca i građana jer je veoma brzo doveo do značajnog rasterećenja sudova, kako u pogledu drastičnog smanjenja broja postupaka proizašlih iz ugovornih odnosa, tako i u pogledu brzine i kvaliteta rada u vanparničnim postupcima koje javnim beležnicima poveravaju sudovi.

 

Najveći broj poslova javnih beležnika, oko 80 odsto, su javnobeležničke overe. Solemnizovane (potvrđene i overene) isprave čine oko 10 odsto svih do sada obavljenih poslova u javnobeležničkim kancelarijama, čime je uvedena kontrola u pravni promet.

 

U poslednjih 10 godina, od kada ugovore o prometu nepokretnosti solemnizuju javni beležnici, u potpunosti su sprečene duple prodaje nepokretnosti, koje su ranije dovodile do velikog broja sporova i zbog kojih je štetu pretrpeo veliki broj građana.

 

Što se tiče ostavinskih postupaka, javnim beležnicima je do sada povereno oko 1.400.000 predmeta. U ovim postupcima, javni beležnici su, kako pokazuju statistički podaci, izuzetno efikasni, te većinu predmeta rešavaju za nekoliko meseci. Broj izjavljenih žalbi na ostavinska rešenja koja donose javni beležnici je na nivou od 0,5 odsto, dok je broj preinačenih rešenja ispod 0,1 odsto. Javnobeležnička komora je ocenila da ovi podaci nedvosmisleno svedoče o kvalitetu rada u ovoj oblasti.

 

U Srbiji je za 10 godina značajno proširena mreža javnih beležnika i sada ih ima 231, u čijim kancelarijama radi još oko 1.500 ljudi - javnobeležničkih pomoćnika, saradnika, pripravnika, kao i neophodnog administrativnog osoblja.

 

Javni beležnici, takođe, godišnje urade u proseku oko 300.000 besplatnih overa, od kojih su najveći broj dokumenti potrebni za upis u srednje škole i na fakultete, ali je veliki broj i besplatnih overa urađenih za ostvarivanje prava iz sistema socijalne zaštite. Na ovaj način, građanima se godišnje uštedelo najmanje 54 miliona dinara.

 

 

Od otvaranja prvih kancelarija, javni beležnici su imali veliku podršku Ministarstva pravde, koje je neprekidno radilo na unapređenju profesije, proširenju nadležnosti, kao i na stvaranju uslova za svakodnevni rad u digitalnom okruženju, odnosno na pristupu svim registrima važnim za funkcionisanje javnog beležništva u službi građana.

 

Javni beležnici danas imaju mogućnost uvida i provera u svim važnim registrima koji se vode na državnom nivou – od katastra, registra prometa nepokretnosti, registra NBS za bankovne račune, registre matičnih knjiga, vozila…

 

Istovremeno, Javnobeležnička komora Srbije je na početku imala pomoć kolega iz Evrope i sveta, kao i iz međunarodnih notarskih organizacija. Nakon vrlo brzog razvoja javnog beležništva, JKS je već u oktobru 2016. godine primljena u punopravno članstvo Međunarodne unije notara (UINL), a potom juna meseca 2017. u Savet notarijata Evropske unije u svojstvu člana-posmatrača.

 

Javni beležnici Srbije su ove godine dobili ravnopravan pristup elektronskoj mreži notara EU, što im omogućava direktnu komunikaciju sa kolegama iz zemalja članica EU i proveru notarski overenih dokumenata iz EU u Srbiji i obrnuto.

 

Takođe ove godine u maju, javnim beležnicima Srbije ukazano je poverenje i čast da zajedno sa Međunarodnom unijom notara u Beogradu organizuju Institucionalne sastanke UINL i Generalni savet svetske notarske organizacije, kojima je prisustvovalo više od 180 notara iz celog sveta, uključujući predsednika UINL Lajonela Galijeza i druge funkcionere krovne organizacije svetskog notarijata.

 

JKS je posebno ponosna na rezultate istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike, prema kome su javni beležnici najbolje ocenjena pravosudna profesija u Srbiji već nekoliko godina za redom, a u poslednjem istraživanju i sa maksimalnom ocenom 5. Ovo istraživanje se sprovodi na osnovu ankete među građanima, u kojoj su se ocenjuju pravosudne profesije u pogledu nepristrasnosti, savesnosti, stručne osposobljenosti, ceni usluga, teritorijalne rasprostranjenosti i lake fizičke dostupnosti.

 

Javnobeležnička komore Srbije ističe da će u narednom periodu nastaviti da unapređuje mrežu i razvija profesiju, neprestano nadograđujući do sada postignute rezultate, i uz stalno pridržavanje glavnog i trajnog zadatka javnog beležništva – unapređenje pravne sigurnosti u oblastima u kojima imaju nadležnosti.

Aktuelno