Prošlog meseca Edicija monografije Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu postala je bogatija za još još jedno aktuelno štivo. Autorka monografije, prof. dr Ivana Bodrožić, vanredni profesor Krivičnog prava na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, smatrala je da je tema terorizma sa krivičnopravnog aspekta bila aktuelna u trenutku u kojem je počela sa pisanjem. Ali da će i u trenutku objavljivanja knjige to biti jednako aktuelna, ako ne i aktuelnija društvena tema, autorka nija mogla da zna.
Koincidiranje rata u Ukrajini, koji mnogi označavaju kao akt terorizma, kao i kontinuirana uznemirenost i strah građana Republike Srbije u vezi sa dojavama o bombama postavljenim u školama, javnim objektima i avionima, u kojima se prepoznaje pretnja izvršenjem krivičnog dela terorizma, čine ovu knjigu dodatno značajnom sa aspekta davanja odgovora na pitanje šta jeste, a šta nije terorizam u kontekstu krivičnog prava, kao i načina na koji krivično pravo može i treba da reaguje na njega.
Šta je bio osnovnim motiv i cilj pisanja ove knjige?
Knjiga je nastala kao rezulatat potrebe da se u moru radova, knjiga i tekstova koji se bave terorizmom sa različitih aspekata, savremena domaća pravna literatura obogati jednim sistematičnim delom o terorizmu sa krivičnopravnog aspekta- i nacionalnog i međunarodnog.
Motiv je bio istražiti i prezentovati kako i na koji način treba oblikovati krivično delo terorizma u nacionalnom krivičnom zakonodavstu, kako bi ono odgovaralo zahtevima, koji ovaj teški oblik kriminaliteta postavlja pred naše društvo, ali i zahtevima iz regionalnih međunarodnih dokumenata. Cilj je bio da se na jednom mestu sistematizovana nađu znanja o istorijatu ovog krivičnog dela, njegovim aktuelnim rešenjima u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu, a sve u kontekstu utvrđivanja usklađenosti sa dokumentima Evropske unije, kojoj Republika Srbija teži da se pridruži. Između ostalog autorka u knjizi analizira kako i na koji način je terorizam predviđen kao ugovorni oblik krivičnog dela, definisan nizom međunarodnih propisa.
Motiv se da iskazati jednom rečenicom- svako istraživanje terorizma, a posebno ono koje spada u oblast pravnih nauka, dodatno približava društvo stvaranju savremenog efikasnog odgovora na ovaj negativan društveni fenomen, ali kroz pravne demokratske mehanizme, a ne kroz mehanizme sile i rata.
Kome je knjiga namenjena?
Monografija je u prvom redu namenjena pravnicima - krivičarima, kriminalistima, kao i svima onima koji izučavaju i vole krivično pravo, a u okviru njega imaju interesovanje za krivična dela kojima se štite, čitavom čovečanstvu imanentne, vrednosti - čovečnost i međunarodno pravo.
U ovu kategoriju u prvom redu spadaju studenti osnovnih i poslediplomskih specijalističkih, master i doktorskih studija, koje se realizuju na Kriminalističko - policijskom univerzitetu, na kojem autorka izvodi nastavu na predmetima Krivično pravo, Međunarodno krivično pravo i Krivičnopravno reagovanje na organizovani kriminalitet, terorizam i korupciju.
Pored njih ona je namenjena i širem krugu čitalaca, tužiocima, sudijama i policijskim službenicima i ostalim pripradnicima službi za sprovođenje zakona, koji se u svom profesionalnom radu sreću sa problematikom terorizma i njegovog krivičnopravnog suzbijanja.
Na kraju ona može biti od značaja i u istraživanjima terorizma iz ugla drugih naučnih disciplinama, kao njihov komplementarni deo.
Kako je knjiga koncipirana?
Knjiga pored uvodnih i zaključnih razmatranja ima dva poglavlja- Terorizam kao kategorija nacionalnog krivičnog prava i Terorizam kao kategorija međunarodnog krivičnog prava.
Prvo poglavlje sastoji se od pet odeljaka i obrađuje razvoj i osobenosti krivičnog dela terorizma i njemu srodnih krivičnih dela u periodu od 1973. godine do stanja zakonodavstva nakon Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine. Odeljci u okviru prvog poglavlja su: Nastanak i hronološki razvoj krivičnog dela terorizma u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu do usvajanja Krivičnog zakonika, Terorizam i srodna krivična dela u Krivičnom zakoniku Srbije, Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije iz 2012. godine i osobenosti novog pristupa definisanju krivičnih dela terorizma, Krivična dela terorizma u redakcijama KZ nakon 2012. godine i Osobenosti i prošireni opseg primene odabranih opštih krivičnopravnih instituta u oblasti krivičnih dela terorizma.
Drugo poglavlje ima četiri odeljka u kojima se obrađuju pitanja intenziteta i kvaliteta uticaja koji nacionalna krivičnopravna rešenja imaju na međunarodno krivično pravo, zatim pitanja koja razmatraju mogućnost razumevanja krivičnog dela terorizma kao core crime-a, a sa tim u vezi i mogućnosti njegovog tretiranja kao krivičnog dela iz stvarne nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, potom pitanja koja obrađuju problematiku prepoznavanja krivičnog dela terorizma kao zasebnog delikta međunarodnog krivičnog prava i mogućnosti i stavove koji idu u prilog tezi da terorizam može ekstenzivno biti shavćen kao ratni zločin ili zločin protiv čovečnosti.
Šta pročitana knjiga nudi čitaocu?
Na jednom mestu sistematizovana znanja o terorizmu kao krivičnom delu. Nakon pročitane knjige čitalac će nedvosmisleno znati šta naše pozitivno krivično pravo definiše kao terorizam. Znaće da ovo ponašanje više nije političko krivično delo, nego delo učinjeno protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Znaće, između ostalog, koja su ostala krivična dela koja se smatraju tzv. "podgrupom" krivičnih dela terorizma, ali će biti i upoznat sa nekim njihovim ograničenjima i spornim pitanjima. Krivična dela terorizma u najširem smislu karakteriše problem uspostavljanja balansa između sa jedne strane zaštite društva od terorizma, a sa druge strane ograničavanja osnovnih sloboda i prava građana u demokratskom društvu, u prvom redu slobode javnog izražavanja mišljenja.
Za sve one koji žele i streme ka tome da terorizam kao teški oblik kriminaliteta bude u što je većem procentu sprečen i suzbijan, ova knjiga predstavlja dobar osnov i pretpostavku za sagledavanje mogućnosti i dometa krivičnog prava, kako u Republici Srbiji tako i na nivou mehanizama međunarodnog krivičnog prava.
Samo uz stalno inoviranje znanja, postojeća zakonska rešenja mogu biti analizirana i potom unapređivana u zajedničkom cilju svakog demokratskog društva- da u što je većoj meri uspe da prevenira i adekvatno reaguje na kriminalitet koji čini njegovu realnost.
Knjiga je dostupna u skriptarnici Kriminalističko-policijskog univerziteta, u Beogradu.
