Pojačane diplomatske aktivnosti, sveobuhvatno strateško partnerstvo, tekuća saradnja na realizaciji velikog broja projekata, kao i novi aspekti ekonomske saradnje Srbije i Kine trebalo bi da označe početak nove faze u odnosima Beograda i Pekinga.
Sledstveno navedenom, odnosi državnih zvaničnika rezultirali su najavom da će do kraja tekuće godine Srbija i Kina potpisati Sporazum o slobodnoj trgovini.
Republika Srbija ipak neće biti prva država u Evropi koja će ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, jer takav sporazum već imaju Island i Švajcarska. Dakle, Srbija bi tako postala treća evropska zemlja koja ima ovakav sporazum sa Kinom.
Da li je Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine preduslov za još kvalitetnije i jače strateško partnerstvo sa Kinom, koja predstavlja najvažnijeg i najznačajnijeg trgovinskog partnera Republike Srbije u Aziji.
Sporazum o strateškom partnerstvu Republike Srbije i Kine
Kada je potpisan Sporazuma o strateškom partnerstvu između Srbije i Kine 2009. godine, nekako u isto vreme sa političkim odnosima, počeli su brže da se razvijaju i ekonomski, odnosno trgovinski odnosi obe zemlje.
Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture
Republika Srbija i Kina su veoma povezani u infrastrukturnim projektima, a početak saradnje u ovoj oblasti započet je 2009. godine, kada su Srbija i Kina potpisale Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture. Od tada, dve zemlje su radile na nizu projekata u oblasti transporta i energetike, uključujući mostove, elektrane, autoputeve i železnice.
Glavni srpski infrastrukturni projekti u koje je Kina uložila su:
- Izgradnja „Pupinovog mosta“ u Beogradu (finansiran najvećim delom Izvozno-uvozne banka Kine)
- Modernizacija termoelektrane Kostolac (finansira Izvozno-uvozna banka Kine)
- Izgradnja glavnih deonica autoputa Koridora XI (delimično finansira Izvozno-uvozna banka Kine)
- Modernizacija i izgradnja brze pruge Beograd - Budimpešta (delimično finansira Izvozno-uvozna banka Kine)
Sporazum o ukidanju viza
Kada je 2016. godine potpisan Sporazum o ukidanju viza između Republike Srbije i Kine bilo je jasno da će buduća politička, privredna, ali i svaka druga saradnja ići uzlaznim putem.
Pojas i put
Republika Srbija je strateška zemlja učesnica Inicijative Pojas i put (BRI) i u skladu sa tim potpisala je Memorandum o razumevanju o zajedničkom unapređenju inicijative Pojas i put (2019. godine) i Plan za bilateralnu saradnju u okviru Inicijative Pojas i put (2018. godine). U pitanju je kineska inicijativa „16+1“ (ranije „17+1“), poznate i kao Saradnja između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (Kina-CECC saradnja).
Saradnja Republike Srbije i Kine
Kada se posmatra saradnja Republike Srbije i Kine može se zaključiti da su navedeni sporazumi obezbedili odgovarajuću poslovnu klimu, jer se Kina, godinama nakon njihove realizacije, nalazi na vrhu liste najvećih uvoznih partnera Srbije.
Takođe, treba pomenuti i značajan rast spoljnotrgovinske razmene. Prema zvaničnim statističkim podacima, trgovinska razmena Srbije i Kine dostigla je 2020. godine, uprkos pandemiji, do tada rekordnih 3,7 milijardi dolara.
Prema rečima, Nikole Rankovića iz Privredne komore Srbije, razlog zbog čega je rekordna razmena između Srbije i Kine i to za vreme dvogodišnje pandemije treba tražiti u činjenici da je Kina od 2016. godine u vidu stranih direktnih investicija investirala u Srbiju oko 1,6 milijardi evra čime je napravljen veliki pomak u odnosu na godine do prethodno pomenute 2016. godine. Kao jedna od najvažnijih investicija Kine u našoj zemlji nesumnjivo je Zijin Minning koji prednjači u spoljnotrgovinskoj razmeni bakarnim proizvodima. Ne treba zaboraviti ni da je tokom prethodne godine otvoren i novi rudnik zlata i bakra u Istočnoj Srbiji za koji se očekuje da u narednim godinama značajno doprinese rastu izvoza iz Republike Srbije. Međutim, pored bakra vredi istaći i ostale proizvode koji su zabeležili rast izvoza u odnosu na prethodne godine kao što su: drvo i proizvodi od drveta, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, preparati za čišćenje i mnogi drugi.
Visok deficit je posledica činjenice da je Srbija, kao privreda, uvozno zavisna od sirovina i repromaterijala od kojih se velika većina nabavlja upravo iz Kine. Takođe, ne treba zaboraviti ni da je od momenta izbijanja ukrajinske krize cena sirovina značajno povećana na svetskim berzama, pa je i povećanje deficita u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije određenim delom posledica trenutnih okolnosti u globalnoj privredi, ali i brojnih negativnih trendova od izbijanje krize izazavne pandemijom.
Spolјnotrgovinska robna razmena Srbije i Kine (u milionima dolara)
Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS).
Prema statističkim podacima, Kina je 2021. godine, posle Savezne Republike Nemačke, bila drugi spoljnotrgovinski partner Republike Srbije, sa ukupnom razmenom u visini od 5,3 milijarde dolara.
Republika Srbija je 2021. godine na kinesko tržište izvezla robe u vrednosti od oko 972,0 miliona dolara, prodajući uglavnom rudu bakra i proizvode od bakra (85%), ali je zbog uvoza tehničke robe, tekstila i drugih proizvoda iz Kine ostvarila deficit od oko 3,3 milijardi dolara.
Dakle, kada poredimo statističke podatke, slobodno se može reći da spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Kine beleži progresivni rast.
Posebno treba izdvojiti podatak da je sve značajnija saradnja u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija (IKT). U brojevima, to znači da je izvoz srpskih usluga u 2021. godini iznosio oko 170 miliona dolara, što je za 2,4 puta više nego u 2020. godini.
Uspostavljanje avio linije
Nakon četiri godine, 16. jula ove godine Hainan Airlines obnovio je redovne direktne letove na relaciji Beograd – Peking. Treba napomenuti da je ovo bio prvi direktan let iz Pekinga za Beograd od početka pandemije prouzrokovane kovid virusom.
Prema rečima Čen Bo, ambasadorke Kine u Republici otvaranje direktne linije rezultat je brzog ostvarivanja značajnog konsenzusa predsednika obe zemlje za kontinuirano unapređenje saradnje naše dve zemlje.
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine
Kao i prilikom sklapanja svakog sporazuma i ugovora, sa punim pravom postavlja se pitanje šta će Republici Srbiji doneti sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.
Takođe, postavlja se veliki broj otvorenih pitanja među kojima se izdvajaju da li će i koliko sporazum o slobodnoj trgovini povećati konkurentnost srpske privrede; kao i da li je Srbija spremna i na koji način za daleko kinesko tržište; koliko je realno da se poveća izvoz i uvoz Srbije; kojim privrednim sektorima će sporazum o slobodnoj trgovini omogućiti da svoje proizvode prodaju pod povoljnijim uslovima na ogromnom kineskom tržištu; da li sporazum može da doprinese povećanju novih investicija iz celog sveta u Srbiju; da li treba očekivati reakciju međunarodne zajednice povodom najave o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i da li se potpisivanjem navedenog sporazuma može očekivati da Srbija i srpska privreda ekonomski jačaju.
Na navedena otvorena pitanja kontaktirali smo Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije koji je dao sledeće komentare.
Kada je u pitanju saradnja između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, ovom prilikom bih sa vama podelio svoje lično iskustvo od pre deset godina, kada sam igrom okolnosti imao priliku da ispred Ministarstva finansija budem član delegacije Srbije na osnivačkoj konferenciji platforme za saradnju „Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope“. Bilo je to u Pekingu septembra 2012. godine, i ako se ne varam jedno godinu dana pre nego što je inicijativa „Pojas i put“ zvanično najavljena.
Tada sam, kao relativno mlad čovek, pitao kolegu iz Ministarstva spoljnih poslova da li je u pitanju još jedna protokolarna konferencija ili je u pitanju istorijski događaj. Kolega mi je vrlo diplomatski rekao: Vreme će pokazati. I, po mom mišljenju, vreme je pokazalo da sam bio svedok istorije.
Vremenom je Republika Srbija zauzela jedno od ključnih mesta na trasi inicijative Pojas i Put, vremenom je privredna saradnja sa Narodnom republikom Kinom znatno unapređena.
Danas je Kina drugi spoljnotrgovinski partner Srbije, odmah iza Nemačke, a ispred Italije. Prema podacima za 2021. godinu kineske kompanije su vodeći izvoznici, a u poslednjih nekoliko godina konstantno rastu strane direktne investicije iz Kine.
U tom smislu, nameće se potreba za bolje razumevanje ekonomskih odnosa Srbije i Kine, a možemo slobodno reći i odnosa između Evrope i Kine. Privredna komora Srbije je pre koju godinu otvorila ekonomsko predstavništvo u Šangaju. Mi kao opšti predstavnik poslovne zajednice u zemlji, pozdravljamo inicijativu Vlade da se ekonomski odnosi sa Kinom podignu na višem nivou. Sa druge strane, verujemo da će i sam „Institut Pojas i Put“ iz Beograda značajno doprineti realizaciji ovih procesa, s obzirom da je Privredna Komora Srbije jedan od osnivača ove institucije.
Govoreći o zajedničkoj budućnosti, moramo naglasiti da je ona vrlo neizvesna. Naime, kako jenjava opasnost od pandemije, došli smo u gotovo sistemski problem inflacije, suočavamo se sa rastom cene energenata i potencijalnim rastom kamatnih stopa. Rat u Ukrajini, koji traje već gotovo pola godine je dodatno opteretio globalnu ekonomsku situaciju i dodatno doprtineo opštoj neizvesnosti. Na sve to možemo dodati poslednja zatezanja na relaciji Vašington – Peking po pitanju politike Tajvana. Međutim, želim da istaknem, da se sve više pominju i rizici koju su u osnovi geopolitički, često se čuju reči kao što su protekcionizam, obuzdavanje, negativni uticaj itd., a sve to deluje vrlo destimulišuće na međunarodnu trgovinu i generalno poslovanje.
Evropa ne može postići svoj ekonomski potencijal bez saradnje i sa Amerikom, i sa Azijom, Afrikom i ostalim kontinentima. Globalno tržište odlikuje međunarodna konkurencija, ali postoje stvari od opšteg interesa. Jedan od tih interesa je i održivost, a to podrazumeva uzajamno razumevanje.
Privredna komora, kao opšti predstavnik poslovne zajednice u Srbiji, pozdravlja inicijativu Vlade da se omogući sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, s tim da tom pregovaračkom procesu treba prići oprezno imajući u vidu nesrazmernost u privrednom potencijalu između dve zemlje.
Podsetio bih da u Evropi trenutno takav sporazum imaju Švajcarska i Island, ali je bitno istaći da se trenutno razmatra sporazum sa Norveškom i Moldavijom. Dakle, nije pitanju jedinstven slučaj za Evropu, a to je posebno značajno zbog našeg odnosa sa EU, koja ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije.
Jedna od prednosti Republike Srbije, na osnovu kojih je ona najatraktivnija investiciona destinacija u regionu su i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini (EU, CEFTA, EFTA, Evroazijska unija, Velika Britanija, Turska), za očekivati je da bi Srbija postala još atraktivnija usled sporazuma o slobodnoj trgovini sa Knom.
Naravno, treba naglasiti da je aktuelna struktura izvoza Srbije ka Kini takva da se uglavnom izvoze sirovine, metali, drvo itd. Potrebno je pronaći mehanizma kako na najefikasniji način povećati izvoz mesa i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda, voćnih prerađevina, vina i drugih alkoholnih pića. Tu posebno treba imati u vidu troškove transporta. Dalje, tu su usluge informacionih tehnologija, automobilska industrija, konkretno komponente, pa i namenska industrija.
Međutim, potrebno je koncentrisati se na određene tržišne niše, ili pokriti deo tražnje koja svake godine raste u Kini. Naime, tamo se povećava kupovna moć stanovništva, formira se domaća potrošnja kao vodeći izvor kineskog rast u narednim decenijama. Kineski potrošač sve više liči na evropskog, vozi evropske automobile, hoće da koristi evropsko vino, sireve, razne kvalitetne namaze itd.
Neophodno je što bolje ispregovarati sporazum, ovakav vid sporazuma nudi prilike, ali postoje i rizici pa je po ovim pitanjima potrebno formirati širok pregovarački tim. Sa druge strane zavisi i od razvoja naših kompanija u narednom periodu. Naravno, ostaju mogućnosti da se usred određenih turbulencija, ali to tek kada bude sporazum u funkciji, da se usred određenih turbulencija, vanrednih okolnosti uvedu određene kvote i takse.
Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve nesrazmerne zemlje po ekonomskom potencijalu je kompleksna stvar, s obzirom da tu imamo i prednosti i rizike. U takvim odnosima, strana koja je manjeg ekonomskog kapaciteta je obično u različnijem položaju.
Međutim, činjenica je da se ekonomski odnosi između Srbije i Kine ubrzano razvijaju, prvenstveno u pogledu spoljne trgovine, koja je prošle godine dostigla 4,5 milijardi evra, dva najveća izvoznika Srbije su firme u kineskom vlasništvu, sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina je značajno povećan priliv kineskih investicija. Iz svih ovih razloga, ekonomski odnosi sa Kinom bi trebalo da budu dodatno regulisani. Tako da Privredna komora Srbije, kao opšti predstavnik poslovne zajednice u zemlji podržavamo ovu inicijativu Vlade, da otpočne pregovore o solbodnoj trgovini sa Kinom, ali naglašavamo da se tom procesu treba oprezno pristupiti uz obavezno konsultovanje naših privrednika.
Činjenica je da je Srbija prvo unapredila političke odnose sa Kinom, imajući u vidu tradicionalno prijateljstvo između dve države, još iz vremena Jugoslavije, pa čak i tokom 90ih do danas. S tim da su se ovi odnosi posebno intenzivirali u poslednjih deset godina. Na osnovu toga došlo je do porasta ekonomske saradnje, setimo se i platforme za saradnju Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope koja je formirana 2012. godine, pa tu je inicijativa „Pojas i put“, gde Srbija ima značajno mesto na toj trasi.
Tako da se može reći da je ova inicijativa pregovaranja sporazuma o slobodnoj trgovini bazirana i na dobrim političkim odnosima, ali i na rastućim ekonomskim odnosima. Mi kao Privredna komora još jednom podvlačimo da ovakav vid sporazuma nudi prilike, ali postoje i rizici pa je po ovim pitanjima potrebno formirati širok pregovarački tim.
Nakon Vaše analize, ali i svega navedenog možemo zaključiti da je najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini Republike Srbije i Kine značajan sporazum u bilateralnoj privrednoj saradnji obe zemlje i da predstavlja šansu za srpsku privredu?
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine – Od ideje do realizacije
U ovom trenutku niko ne zna koliko će trajati pregovori predstavnika Republike Srbije i Kine, ali s obzirom da je u pitanju kompleksan sporazum i da se u ovom trenutku ne zna da li će predmet slobodne trgovine biti samo roba ili i usluge, pregovori mogu potrajati.
Kada posmatramo samu proceduru između najavljene realizacije Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Kine treba istaći da je prva faza ka potpisivanju navedenog sporazuma razmena Nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini sa kojima treba da se upoznaju sve nadležne i relevantne institucije u zemlji. Zatim, potrebno je da se kvalitetno pripremi i sprovede složen komplikovan pregovarački proces u koji moraju biti uključeni predstavnici svih tih institucija. Tek nakon toga, Vlada treba da usvoji odgovarajuću platformu za pregovore, a zatim i odredi pregovarački tim u kojem će biti predstavnici nadležnih relevantnih institucija.
S obzirom na značaj i ulogu sporazuma o slobodnoj trgovini na samom početku treba istaći jezik na kome će se pregovarati, jer je to jedan od važnih činilaca u toku pregovaračkog procesa.
Sigurno je da ukoliko dođe do ravnomerne upotrebe srpskog i kineskog jezika može doći do sporijih pregovora, za razliku od pregovora na engleskom jeziku.
Sporazumi o slobodnoj trgovini, kao veoma kompleksni i obimni ugovori, pored osnovnog teksta sadrže i veliki broj aneksa, koji podrazumevaju pre svega pravila o određivanju zemlje porekla robe, zatim spiskove dobara ili usluga.
Prilikom pregovora posebno treba voditi o sopstvenim interesima, ali i o činjenici da li srpska privreda, odnosno srpski proizvodi mogu da odgovore zahtevima kineske strane. Posebno treba imati u vidu činjenicu da postoji veliki spoljnotrgovinski deficit za Republiku Srbiju koji bi mogao da bude još veći ukoliko se u toku pregovora dobro ne definišu proizvodi koji imaju potencijal da budu prisutni na kineskom tržištu, jer dolazimo u situaciju da budućim sporazumom deficit poraste, a da ne postoje trgovinske barijere između Srbije i Kine.
Spoljnotrgovinski deficit ne treba posmatrati i postaviti na pogrešan način, jer u ovom trenutku Republika Srbija ima potpisan sličan sporazum sa Evropskom unijom i ima spoljnotrgovinski deficit sa skoro svim državama članicama Evropske unije.
Privredu, druga lica i javnost previše ne interesuju tehnička pitanja već ih isključivo zanima koje beneficije Sporazum o slobodnoj trgovini može da donese, jer trenutno, Republika Srbija i Kina jedna drugoj daju tretman najpovoljniji nacije (MFN) u trgovini, što u konkretnom slučaju znači da za neke proizvode tarifa se kreće od 10 do 35 odsto, a navedene tarife su i dalje visoke u poređenju sa stopama u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini.
Pored toga, takav sporazum će unaprediti veze Kine i Srbije. Iz perspektive Srbije, veruje da će je sporazum učiniti atraktivnijom investicionom destinacijom među evropskim zemljama.
Umesto zaključka
Ukoliko Republika Srbija i Kina zaključe Sporazum o slobodnoj trgovini do kraja 2022. godine, obim trgovinske razmene između dve zemlje će se svakako i nedvosmisleno povećati.
Isto tako, Sporazum o slobodnoj trgovini unaprediće i podići na poseban nivo političke, privredne i druge veze Srbije i Kine.
Ako posmatramo Srbiju, kao manjeg partnera u budućem sporazumu i uvažavajući činjenicu da dobijamo povoljan i značajan pristup jednom od najvećih svetskih tržišta, baš kao i u slučaju sa tržištem Ruske Federacije, postavlja se pitanje da li će srpska privreda da iskoristi priliku, koja pripada manjem broju zemalja i barem na papiru biti ravnopravni partner jednoj od najmnogoljudnijih država sveta, ali i jednom od lidera u svetskoj ekonomiji.
Iz ugla investicija, veoma je interesantno kako će vodeći investitori iz Evropske unije „zaigrati“ u narednom periodu i da li će proizvodnju preseliti u Srbiju, proizvoditi svoje proizvode, a sledstveno svemu navedenom izvoziti iz Srbije u Kinu.
Treba podsetiti i na podatak da je Evropska unija najvažniji trgovinski i investicioni partner Republike Srbije, jer je preko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije bilo sa Evropskom unijom, dok je trgovina, odnosno spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine oko 8 odsto.
Republika Srbija je u ovom trenutku podeljena između istoka i zapada. Sa istoka nam, pre svega, dolazi veoma moćna država koja će za par godina postati broj jedan i koja će po ekonomskom razvoju prestići zapadnu američku ekonomiju. Ako već nije.
Sa jedne strane ugled Republike Srbije dobiće na značaju, a sa druge strane biće izazov posmatrati da li će Srbija uspeti da iskoristi prednosti najavljenog sporazuma o slobodnoj trgovini ili će to uraditi samo Kina i doprineti i omogućiti trgovinu kineskom robom još slobodnijom, ali i da se olakša i omogući Kini da robu proizvedenu u kineskim fabrikama i postrojenjima nesmetano izveze iz Srbije.
Autor ovog teksta smatra da Republika Srbija nije dovoljno i u potpunosti iskoristila pogodnosti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i najiskrenije se nada da stečeno iskustvo, odnosno greške neće biti implementirane i u najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.
Svakako, Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine trebalo bi da donese još bolje odnosne i potvrdi zaista „čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine.
Džon F. Kenedi je rekao: „Ako ne mi, ko? Ako ne sad, kad?“
I u pravu je.
Autor: Milan Čukić
