Poslednjih godina zdrava ishrana je postala veoma popularna. Uporedo sa tim razvilo se mišljenje da ljudi treba da se hrane u skladu sa svojom krvnom grupom. Veruje se da svaka krvna grupa ima drugačija pravila u ishrani.
Ova tvrdnja još uvek nije naučno dokazana. Ipak većina ljudi na osnovu dosadašnjeg iskustva veruje da ova teorija treba da bude prihvaćena.
Kako se razvilo verovanje u ishranu po krvnim grupama?
Ovakav način ishrane se razvio devedesetih godina. Podsticaj je dao Petar D'Adamo objavjujući knjigu Eat Right 4 Your Type. U njoj je izneo osnovne činjenice. Navodi kako su krvne grupe nastajale postepeno tokom ljudske evolucije.
Prema njegovoj teoriji ljudi bi trebali da vrše selekciju hrane u skladu sa svojom krvnom grupom kako bi poboljšali metabolizam i opšte zdravlje.
Međutim ljudi su bili skeptični i nisu verovali u potpunosti. Jer nijedna tvrdnja nije naučno dokazana.
Prema njegovoj teoriji osobe koje imaju nultu krvnu grupu bi trebalo više da jedu meso, ribu i hranu bogatu proteinima. Dok bi unos mlečnih proizvoda i žitarica trebao biti ograničen.
Dok osobe sa krvnom grupom A bi trebalo da konzumiraju skroz suprotnu hranu. Za njih se preporučuje ishrana biljnog porekla.
Krvna grupa B je nešto drugačija. Preporučuje se meso i biljni proizvodi. Njima su jelovnici uvek raznovrsni.
Dok AB krvna grupa je kombinacija A i B grupe. Savetuje se umeren unos mesa, veći unos ribe, mlečnih proizvoda i žitarica.
Iako nema naučnih dokaza, praksa je pokazala da ljudi koji se pridržavaju ove ishrane značajno su poboljšali svoje zdravlje.
Prema istraživanju pokazalo se da ljudi s istom krvnom grupom drugačije reaguju na hranu. Neki ljudi dobro podnose mlečne proizvode, dok neki nisu tolerantni na laktozu. Nekom više odgovara veći unos proteina, a nekom ugljenih hidrata.
Takođe, krvne grupe se razlikuju među narodima i kontinentima. Nulta krvna grupa je najrasprostranjenija u Južnoj i Srednjoj Americi. Dok B je zastupljena na području Azije.
Koja je uloga krvnih grupa u organizmu?
Krv je veoma važna za normalno funkcionisanje celog organizma. Zahvaljujući njoj prenose se hranjive materije i kiseonik do svih ćelija. Jedan od važnih osobina krvi je krvna grupa. Razlikujemo četiri krvne grupe: A, B, AB i O.
Krvna grupa je nasledna osobina koja se određuje genima koje dobijamo od roditelja. Važne su za razvoj imunog sistema. Naš organizam može neke antigene prepoznati kao strane.
Na kraju ostaju večita dilema koliki uticaj imaju krvne grupe na ishranu i izbor namirnica. Vredi testirati na sopstvenom jelovniku i sam se uveriti. Ja još uvek nisam testirala, jer sam veliki ljubitelj mesa, a A nulta krvna grupa sam.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Violeta Vučićević, diplomirani filolog, copywriter
Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.
Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.
