Izgradnja pristaništa u Sremskim Karlovcima
Ministarstvo turizma i omladine i Agencija za upravljanje lukama potpisali su Ugovor o izgradnji infrastrukture međunarodnog putničkog pristaništa u Sremskim Karlovcima. Vrednost investicije predviđena ugovorom je 40 miliona dinara. Izgradnja pristaništa u Sremskim Karlovcima jedna je od aktivnosti u okviru projekta „Zaplovi Srbijom“.
Otvoreno deseto međunarodno putničko pristanište u Srbiji
Međunarodno putničko pristanište u Šapcu svečano je otvoreno u decembru, u prisustvu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, direktora Agencije za upravljanje lukama Vuka Perovića i predsednika Privremenog organa grada Šapca Aleksandra Pajića. Šabačko pristanište je deseto u Srbiji, treće na reci Savi. Tokom januara ove godine izabran je lučki operater za pomenuto pristanište, koji će pristaništem upravljati deset godina.
Golubac dobija marinu na Dunavu
Ugovor o izgradnji marine u Golupcu, koji je potpisan u decembru između Ministarstva turizma, Agencije i Opštine Golubac, predstavlja preduslov za početak izgradnje infrastrukture golubačke marine. Buduća marina nalaziće se na Dunavu, u neposrednoj blizini centra Golupca, i moći će da primi oko 100 plovila. Vrednost investicije je 2.5 miliona evra. Planirano je da se u sklopu marine, pored prostora za prihvat i smeštaj plovila, razviju komercijalni i drugi sadržaji.
Prvi kruzer u Zemunu
Pristanište u Zemunu otvoreno je početkom septembra prošle godine. Tom prilikom pristao je i prvi kruzer „DCS Amethyst“, sa 170 putnika (pretežno iz Nemačke). Putnicima je upriličen tradicionalni doček, uz izvođenje kulturno-umetničkog programa, nakon kojeg su posetioci mogli da se upoznaju sa prestonicom.
Brod „Kovin“– kulturno dobro Srbije
Brod „Kovin“, veteran na rekama i najstarije turističko plovilo u Srbiji, star je više od 130 godina i nalazi se u sastavu flote Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Specifične brodograđevinske konstrukcije, sa dve palube, ovaj brod na sebi čuva brodsko zvono kao i autentično sidro i krmeni uređaj. U njegovu živopisnu istoriju upisani su brojni filmovi i serije čiji su kadrovi tu snimani –„Podzemlje“ Emira Kusturice, „Balkan ekspres“ i drugi. Na „Kovinu“ su okupljane likovne kolonije i organizovane književne večeri. Bio je i komandni brod međunarodnih regata koje su plovile iz Beograda. Na predlog stručnjaka iz Muzeja nauke i tehnike, zbog jedinstvenosti i duge istorije, „Kovin“ je 2005. godine proglašen za kulturno dobro Republike Srbije. Danas, 100 godina otkako je sagrađen, ovaj brod predstavlja jednu od atrakcija na Dunavu i Savi i privlači putnike, umetnike i sve one koji žele da upoznaju Beograd sa reka.
Međunarodna saradnja - EFIP prvi put u Srbiji
Agencija za upravljanje lukama bila je u oktobru 2023. godine domaćin godišnjeg sastanka Izvršnog odbora Evropske federacije rečnih luka. Dogaćaj u Beogradu okupio je luke i lučke uprave iz Nemačke, Austrije, Rumunije, Holandije, Francuske, Danske, Poljske i Belgije. Pored toga, konferenciji su prisustvovali generalni direktor Sekretarijata Dunavske komisije Manfred Zajc i šef sektora za razvoj ljudskih resursa Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) Mark Asaf.
Predstavljeni su razvojni projekti i aktivnosti koje sprovode Vlada Srbije i Agencija, u cilju daljeg unapređenja lučke oblasti i boljeg saobraćajnog povezivanja.
Rukovodstvo federacije je ocenilo organizaciju skupa kao uspešnu. Saglasili su se da su srpske luke od velikog značaja za Dunavski region i za transportni sistem Evrope. Tokom trajanja sastanka održana je panel diskusija na temu daljeg razvoja rečnih luka i vodnog saobraćaja. Na panelu su učestvovali predsednik EFIP-a Antoan Berben, Manfred Zajc i Mark Asaf. Nakon panela, govornicima su uručene zahvalnice za dugogodišnju podršku u radu Agencije. U okviru događaja organizovana je i poseta luci u Novom Sadu, kao primer uspešne strane investicije u lučku infrastrukturu.
Radionica u Golupcu
Stalni sekretarijat Transportne zajednice organizovao je radionicu „Razvoj lučke infrastrukture i mogućnosti za unapređenje plovnosti na Dunavu i Savi“. Radionica je održana u Golupcu i u njoj su učestvovali predstavnici Agencije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Direkcije za vodne puteve, Dunavske i Savske komisije, DG Move, Svetske banke i lučki operateri iz Srbije. Direktor Agencije Vuk Perović naglasio je da je saradnja sa Transportnom zajednicom na visokom nivou. Podržao je napore za transportno povezivanje Zapadnog Balkana, imajući u vidu da je to važan korak za približavanje regiona Evropskoj uniji.
Elson Tana, predstavnik Transportne zajednice, istakao je da je Sekretarijat posvećen promociji održive i pametne mobilnosti, naročito u pogledu vodnog saobraćaja. Lučki operateri iz Srbije su, tokom radionice, imali priliku da predstave rezultate rada luka i aktivnosti planirane za naredni period.
Zaplovi Srbijom - Mali Pariz na Savi
U srcu Mačve, na obali Save, smestio se Šabac, grad boema i šaljivdžija.
Grad je u svojoj istoriji po mnogo čemu bio pionir. Prvi klavir u Srbiji zasvirao je u Šapcu. Prvi fijaker projurio je šabačkim ulicama, a u jednoj od njih otvorena je i prva apoteka. Legende kazuju da je Šabac i prvi grad u kojem je ženama bilo dozvoljeno da dolaze u kafanu. Zbog sjaja i raskoša, zbog evropskog duha koji je u grad doneo Jevrem Obrenović ali i boemskog života sličnog onom na Monmartru, grad na Savi dobio je nadimak „Mali Pariz“.
Šapčani, ili kako sebe nazivaju ‒ Čivijaši, reći će da je nadimak nadenut i zbog raznovrsne gradske arhitekture. Grad je prepun znamenitosti među kojima su Gospodar Jevremova ulica, Dunjića kuća, Zgrade bliznakinje, Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, Krsmanovića kuća, Narodni muzej. Ne propustite da bacite pogled i na murale koji krase šabačke fasade, kao što su „Dobro temperovan klavir“, „Mali svet“, „Velike ribe“, „Godišnja doba“ i drugi. Za ljubitelje istorije nezaobilazna je poseta Mišaru i spomen-kompleksu na Tekerišu. A tu je i tvrđava Stari grad, svedok nadasve zanimljive istorije grada.
Nakon šetnje pronađite sto u jednoj od šabačkih kafana ‒ priča se da ih je nekada bilo čak 130! Specijaliteti kojima se meštani posebno ponose su mačvanski list i mačvanska salata, uz nezaobilaznu vruću lepinju, kajmak, čvarke i ajvar. Gostoprimstvo i vedar duh Šapčana čine ovaj grad mestom po svačijoj meri i ukusu.
Otvaranje međunarodnog putničkog pristaništa u Šapcu doprineće daljem razvoju kruzinga u Srbiji. Osim toga, u narednom periodu će se intenzivno raditi na uspostavljanju linijskog brodskog saobraćaja između Šapca, Sremske Mitrovice i Beograda.
Nautički sportovi – Izazov savlađivanja reka
Kada kažemo splavarenje, setimo se davnih vremena kada su splavari koristili vodene tokove i spuštali drvene trupce do udaljenih odredišta. Nešto kasnije, nakon Drugog svetskog rata, pojavljuju se gumeni čamci na naduvavanje i tako počinje nova era splavarenja koje sada nazivamo rafting. U našoj zemlji su se, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka, pojavili entuzijasti i ljubitelji reka koji su gumenim čamcima savladavali Lim, Ibar, Nišavu, Drinu i druge srpske reke.
Prava ekspanzija raftinga desila se 90-ih godina prošlog veka. Rafting savez Srbije (RFSS) počinje sa radom krajem 2007. godine. Danas Savez ima sedam stalnih i sedam pridruženih članova. Među značajnim uspesima Saveza svakako se ističe organizacija najvećeg međunarodnog rafting takmičenja 2009. godine na Nišavi, koje se smatra najbolje organizovanim Svetskim kupom do tada. Četiri godine kasnije, prvi u svetu smo organizovali takmičenje na rafting ergometrima (domaće proizvodnje) i uspostavili pravila takmičenja na njima.
Rafting savez Srbije dao je i svoj doprinos tokom poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Procena je da su članovi Saveza evakuisali više od 2.000 ljudi, a brojni timovi su neprekidno nedelju dana pomagali građanima. Zbog geografskog položaja i svojih moćnih reka, Srbija ima neverovatan potencijal za razvoj sportskog i komercijalnog raftinga.
Digitalizacija – Green Inland Ports
Evropska komisija je, tokom 2022. godine, pokrenula izradu studije Green Inland Ports, čiji je cilj identifikovanje i analiziranje faktora koji utiču na održivi razvoj rečnih luka, kao i predlog rešenja za implementaciju takozvanih „zelenih“ ciljeva lučkog razvoja, paralelno sa implementacijom ekonomskih ciljeva lučkog razvoja. Jedna od oblasti kojima se studija bavi je i digitalizacija, sa posebnim osvrtom na mogućnosti digitalizacije kao sredstva za povećanje operativne efikasnosti uz istovremeno smanjenje emisije štetnih gasova u lukama. Istraživanja u okviru studije će u narednom periodu biti usmerena na analizu postojećeg zakonodavstva u pogledu digitalizacije rečnih luka, kao i na analizu dostupnih digitalnih alata, tehnologija i aplikacija uz pomoć kojih luke mogu ostvariti održive ciljeve razvoja. Pored toga, studija će predstaviti i dvadeset primera dobre prakse u digitalizaciji rečnih luka na četiri kontinenta.
Jedan od rezultata studije biće i masterplan koji će predstaviti strategiju, mapu puta i akcioni plan za lučku digitalizaciju, sa posebnim osvrtom na ulogu digitalizacije u „ozelenjavanju“ rečnih luka i lučke delatnosti. Pored toga, masterplan će sadržati i jasne smernice za digitalizaciju luka, koje će biti od izuzetne važnosti za luke i lučke uprave u kojima proces digitalizacije nije počeo ili je tek u začetku.
Informacione tehnologije u radu Agencije
Prateći evropske i svetske trendove, kao i smernice Vlade Srbije za digitalizaciju državne uprave, Agencija je u prethodnoj deceniji implementirala različita softverska rešenja i aplikacije. Informacione tehnologije u svakodnevnom radu – elektronsko podnošenje prijava obveznika i izdavanje rešenja, robotska automatizacija, digitalna arhiva (PEP, DMS, RPA) ‒ namenjene su, pre svega, pojednostavljenju poslovnih procesa i bespapirnom poslovanju. Agencija će u narednom periodu nastaviti da unapređuje postojeća rešenja, uzimajući u obzir značaj digitalizacije za dalji razvoj lučkog sektora.
Najave
Promocija projekta „Zaplovi Srbijom“ na međunarodnim sajmovima turizma
Budimpešta
Mađarski sajam turizma otvoriće kapije posetiocima po 46. put u periodu od 22. do 25. februara. Očekuje se više od 30 zemalja učesnica i oko 30.000 posetilaca. Prateći program manifestacije uključuje i tri specijalizovane izložbe – Budapest Boat Show, The Caravan Salon i E-bike Test&Show.
Beograd
Međunarodni sajam turizma u Beogradu održaće se od 22. do 25. februara, pod sloganom „Avantura počinje ovde!“ Tokom trajanja sajma biće promovisane nove destinacije, turističke regije, kao i lokalna gastronomija i kulturni sadržaji Srbije.
Beč
Manifestacija „Ferien-Messe Wien“ biće organizovana od 14. do 17. marta. Organizatori najavljuju da će posetioci moći da se upoznaju kako sa lokalnim turističkim atrakcijama tako i sa najpopularnijim svetskim destinacijama. U okviru događaja očekuje se niz tematskih predavanja, promotivnih filmova i takmičenja.
Godišnje konsultacije Agencije
Agencija za upravljanje lukama održaće devete redovne godišnje konsultacije tokom aprila 2024. godine. Ovogodišnji događaj okupiće predstavnike relevantnih ministarstava, državnih institucija, međunarodnih organizacija, grupacija Privredne komore Srbije, udruženja i lokalnih samouprava. O datumu i mestu održavanja događaja učesnici će biti blagovremeno obavešteni.
Predsedavanje Ekspertskom grupom Dunavske komisije
Agencija će zvanično predsedavanje Ekspertskom grupom za luke i lučke operacije Dunavske komisije početi 12. marta, sastankom u Budimpešti. Predsedavanje će obuhvatiti dva zasedanja grupe eksperata. Grupa je sastavljena od predstavnika lučkih administracija i zainteresovanih strana iz Dunavskog regiona, sa ciljem razvoja lučke delatnosti i ispunjenja ciljeva „Zelenog dogovora“.
U Srbiju stiglo 35 odsto više putnika sa kruzera
Agencija za upravljanje lukama je tokom 2023. godine zabeležila 14.8 miliona tona pretovarenog tereta na rekama u Srbiji. Očekuje se da će, nakon obrade svih podataka, količine tereta u prošloj godini biti više za dva odsto nego u 2022. godini. Najčešće su pretovarani šljunak, pesak i kameni agregati, ugalj, nafta i naftni derivati. Kada je reč o putničkom saobraćaju, u prošlogodišnjoj nautičkoj sezoni evidentirano je 1.409 pristajanja i 183.043 putnika. Broj pristajanja je na istom nivou kao i 2022. godine, dok je putnika za 35 odsto više, zahvaljujući boljoj popunjenosti kapaciteta kruzera. Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu (567), potom u Novom Sadu (373), Donjem Milanovcu (268) i Golupcu (179).
Kompletan Newsletter možete skinuti ovde
