Svima nam je poznata uloga i značaj pšenice u svakodnevnom životu, jer je u pitanju vrsta žitarice koja je najrasprostranjenija, ali isto tako pšenica je važan resurs u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Veoma je interesantan podatak da je pšenica u ljudskoj ishrani u nerazvijenim zemljama sveta zastupljena sa čak preko 80 procenata, dok taj procenat u razvijenim zemljama iznosi oko 25 %.
Ruska Federacija i Ukrajina su među najznačajnijim proizvođačima polјoprivrednih proizvoda u svetu. U sektoru žitarica, njihov doprinos globalnoj proizvodnji posebno je značajan za ječam, pšenicu i kukuruz. I Ruska Federacija i Ukrajina su klјučni dobavlјači za mnoge zemlјe od kojih su veoma zavisne uvozne životne namirnice. Nekoliko od ovih zemalјa spada u grupu najnerazvijenih zemalјa, dok mnoge druge pripadaju grupi zemalјa sa niskim primanjima i deficitom hrane.
Tako na primer, Eritreja (država u istočnom delu Afrike na obali Crvenog mora) veoma je zavisna od uvoza pšenice i u potpunosti je uvezla pšenicu 2021. godine iz Ruske Federacije (53 odsto) i Ukrajine (47 odsto).
Kazahstan, Mongolijia, Azerbejdžan i Gruzija su u potpunosti zavisni od uvoza pšenice od Ruske Federacije (od 93 do 99 odsto).
Treba napomenuti da je uvoz pšenice iz mnogih zemalјa koje se nalaze u severnoj Africi, ali i zapadnoj i centralnoj Aziji visoko koncentrisan na snabdevanje pšenicom iz Ruske Federacije i Ukrajine.
U ovom trenutku preko 50 država zavisi od Ruske Federacije i Ukrajine za preko 30 odsto svojih potreba za uvozom pšenice, što se može videti na tabeli u nastavku.
Veoma velika verovatnoća je da će poremećaj žetve žitarica i ulјarica u Ukrajini, u kombinaciji sa sankcijama i ograničenjima na ruski izvoz žitarica i drugih osnovnih životnih namirnica (što se ogleda u rekordnim ili skoro rekordnim cenama) ugroziti dostupnost hrani mnogih država širom sveta, a to se posebno odnosi na ekonomski ranjive i nerazvijene države.
S obzirom da postoji veliki broj država koje u velikoj meri zavise od Ruske Federacije i Ukrajine u pogledu pšenice, očekivano je da upravo te države moraju da naprave dugoročnu strategiju i da osmisle i pripreme odgovarajuće planove i mere u pogledu nabavke pšenice iz drugih zemalja, u slučaju da ne mogu da obezbede dovoljnu količinu pšenice.
Za kraj, postavlja se pitanje da li je ovo šansa da izvoznici pšenice iz Republike Srbije pronađu nova alternativna tržišta i budu konkurentni na globalnom tržištu.
Autor: Milan Čukić
