Govorni razvoj predstavlja jedan od najvažnijih aspekata celokupnog dečijeg razvoja, jer omogućava uspostavljanje komunikacije, izražavanje misli, osećanja i potreba, kao i uspešno uključivanje u društvenu sredinu. Ipak, kod određenog broja dece mogu se javiti poteškoće u razvoju govora i jezika, koje, ukoliko se ne prepoznaju na vreme mogu imati dugoročne posledice na emocionalni, socijalni i obrazovni razvoj. Zbog toga je rano prepoznavanje problema od presudnog značaja.
Pravovremeno uočavanje odstupanja od očekivanog govornog razvoja omogućava pokretanje odgovarajuće logopedske i stručne pomoći, čime se detetu pruža šansa da dostigne svoj puni potencijal.
Uloga roditelja, vaspitača, pedagoga i zdravstvenih radnika u ovom procesu je izuzezno važna, jer upravo oni najčešće prvi primećuju znake koji ukazuju na potrebu za stručnom procenom.
Važno je znati koliko je uloga logopeda i adekvatne saradnje sa vaspitačima važna u ovom procesu.
Ova saradnja obezbeđuje podršku detetu kroz zajednički rad porodice, obrazovne ustanove i logopeda.
Ovo su osnovne norme govorno-jezičkog razvoja deteta po uzrastu do 7. godine.
Period od rođenja do 1. godine (predjezički period)
- Reaguje na zvuke iz okoline, posebno na glas majke
- Oko 2. meseca: počinje gukanje („guu“, „agu“)
- Oko 6. meseci: brbljanje („ba-ba“, „ma-ma“, „da-da“)
- Reaguje na svoje ime
- Razume jednostavne situacije („gde je mama?“)
- Do kraja prve godine: izgovara prve smislene reči (obično 1–3 reči)
Period od 1. do 2. godine
- Rečnik se širi (do 50 reči oko 18 meseci, oko 200 reči do 2. godine)
- Kombinuje dve reči („mama daj“, „hoću vode“)
- Razume jednostavne naloge („daj mi loptu“)
- Koristi jednostavne imenice, glagole, uzvike
- Govor još uvek nepravilan, ali komunikativan
Period od 2. do 3. godine
- Rečnik se brzo uvećava (300–1000 reči)
- Koristi proste rečenice (subjekat + predikat)
- Počinje da koristi zamenice (ja, ti, moj)
- Razume složenije naloge („uzmi loptu i daj tati“)
- Počinje da koristi gramatičke oblike (npr. množinu, padeže)
- Govor još uvek sadrži fonetske greške
Period od 3. do 4. godine
- Govor sve razumljiviji za okolinu
- Koristi proširene rečenice (3–6 reči)
- Postavlja mnoga pitanja („zašto“, „kako“)
- Počinje da razlikuje vreme glagola (bio sam, idem, ići ću)
- Koristi osnovne predloge i prideve
- Većina glasova pravilno izgovorena (osim često R, LJ, NJ, Č, Ć, DŽ, Đ)
Period od 4. do 5. godine
- Govor gramatički tačan i razumljiv
- Koristi složene rečenice i priče
- Može da prepriča događaj ili bajku
- Zna značenje većine reči iz svakodnevnog života
- Počinje da se razvija fonološka svesnost (čuje rimu, slogove)
- Trebalo bi da izgovara većinu glasova pravilno
6–7 godina (pred polazak u školu)
- Govor potpuno razumljiv
- Koristi složene i složene rečenice
- Ispravna upotreba gramatičkih oblika
- Bogat rečnik (preko 2500–3000 reči)
- Može da prepriča priču hronološki i logično
- Razvija svesnost o jeziku — spremnost za čitanje i pisanje
Svako odstupanje od navedenih normi zahteva blagovremeno reagovanje.
U periodu dečijeg razvoja postoji tzv “zlatni period”, to je period do 6. godine.
Kada je plastičnost mozga najveća I kada se sve neadekvatno razvijene faze najlakše rehabilituju.
Kasnije, posledice neprepoznatih poremećaja mogu izazvati teškoće u učenju, čitanju, pisanju i emocionalnom stanju deteta.
Uloga vaspitača i učitelja igra važnu ulogu u ovom periodu. Ono što je važno znati je koji su neki od prvih znakova koji ukazuju na govorno-jezički problem:
- Izostanak prve funkcionalne reči
- Izostanak kraće rečenice do 2. rođendana
- Izostanak pokaznog gesta do 15. meseca
- Izostanak kontakta očima
- neodazivanje na ime
- ograničen vokabular za uzrast
- nerazumljiv govor za širu okolinu do 3. god
- nerazumevanje naloga, jednostavnih uputstava
- pojava mucanja I nakon razvojnog perioda
- Neadekvatno razvijeni glasovi maternjeg jezika do 5. godine
- Nerazvijena analiza I sinteza glasova do 7. godine
- Nerazvijen grafomotorni status do 7. godine
Kako uputiti roditelje na logopeda
Stvaranjem poverljive atmosfere između roditelja i vaspitača. Razgovor treba voditi u opuštenom, privatnom prostoru, najvažnije da roditelji ne osete da kritkujemo njih ili dete, već da im želite pomoći.
Fokusirati se na posmatrane činjenice a ne na pretpostavke o „problemu“. Nećemo reći „vaše dete ima problem sa govorom“, već možemo reći „primetili smo da vaše dete ne koristi rečenice kao većina vršnjaka i ponekad ga je teško razumeti“.
Istaknuti važnost rane procene a ne problema!
Objasniti da rana procena ne znači da dete ima poremećaj, već da je cilj proveriti da li se govor razvio u skladu sa uzrazstom i ako treba pružiti podršku na vreme.
Koristimo ohrabrujući ton
Naglasiti da je logopedska pomoć podrška i prilika da se detetu omogući napredovanje u skladu sa uzrastom. U ranom uzrastu deca vrlo brzo reaguju na vežbe i bolje se izražavaju i komuniciraju nakon tretmana.
Ponuditi konkretne korake
Roditelji često nisu informisani kome se treba prvo obratiti, gde se nalazi logoped, da li treba uput pediajtra i slično.
Pružiti podršku u donošenju odluke
Logopedski pregled nije znak problema, već način da zajedno pružite detetu najbolju moguću podršku u ovom periodu razvoja.
Kao logoped i stručnjak iz ove oblasti, sa više od 13 godina iskustva, mogu reći da je važnost rane intervencije I dijagnostike na ranom uzrastu od ključnog značaja za pravilan psiho-motorni, govorno-jezički, socijalni i emocionalni razvoj deteta, zato na ovaj način akcenat stavljamo na vaspitače kao veoma važne karike u razvojnom dečijem dobu.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Marina Milovanović, dipl. defektolog i logoped, Logopedski centar FONEMA Valjevo
