Azbest je prirodni silikatni mineral.
Korišten je još u antičko doba, a široku popularnost i primenu u oblasti tekstilne i građevinske industrije EXPO izložbe koja je održana u Londonu 1862. godine, na kojoj su istaknuta njegova svojstva kao izuzetnog toplotnog izolatora.
Od tada je na globalnom nivou upotreba azbesta zabeležila izuzetni rast, te je ovaj mineral korišten u raznim aditivima za beton, brodogradnji, automobilskoj industriji, kućnim aparatima, izolacionim proizvodima i td.
Ovakav trend je bio globalni, sve do kraja dvadesetog veka, kada je započeto sa zabranama korišćenja azbesta, zabranama eksploatacije azbesta i drugim merama, prvenstveno u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i zemljama članicama Evropske Unije.
Sa druge strane, eksploatacija rude azbesta je i dalje zastupljena u Rusiji, Kini i Indiji, kao i drugim državama gde postoje velike zalihe ove rude.
U Republici Srbiji su do kraja devedestih bili aktuelni rudnici azbesta, kao i proizvodnja i korišćenje materijala poput salonit ploča, vinaz pločica, sendvič zidova, fasadnih zidnih panela, plafonskih obloga i dr.
Uticaj azbesta na životnu sredinu
Azbest je kako je navedeno već, silikatni mineral koji nije radioaktivan ili toksičan. Ukoliko su vlakna azbesta korišćena u nekom materijalu, na primer zidnim, podnim ili plafonskim oblogama, on je nereaktivan i bezopasan je za životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Njegov uticaj može biti štetan ukoliko se materijal ošteti, odnosno prilikom demontaže materijala koji sadrže azbest.
Razne studije su tokom godina dovodile u vezu izloženost azbestom sa bolestima poput azbestoze, kancera koji zahvata respiratorni sistem i drugih bolesti, ne može se sa sigurnošću utvrditi koji je to prag izloženosti koji predstavlja rizik za zdravlje.
Takođe, ne može se sa sigurnošću utvrditi ni da li je neki kancer pluća uzrokovan izloženošću materijalima koji sadrže azbest ili je uzrokovan pušenjem, ili nekim drugim uzročnikom.
Nije i ne može biti dokazano da u zemljama u kojima je eksploatacija azbesta još uvek dozvoljena, postoji povećani brij kancera usled profesionalne izloženosti azbestu. Ili bilo koje druge izloženosti azbestnim vlaknima.
Ekonomski uticaj zabrane azbesta
Treba imati na umu da zabrana korišćenja materijala koji sadrže azbest može imati i ekonomske uticaje, posebno u promociji materijala koji se koriste kao zamena za azbest. Time se dolazi do zaključka da su određena industrije doživele procvat, jer su u datom momentu ponudile zamenske „bezbednije" materijale.
Upravljanje otpadom koji sadrži azbest
Ova delatnost se u Republici Srbiji obavlja u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, Uredbom o upravljanju otpadom od građenja i rušenja, Pravilnikom o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest i drugim propisima.
Korišćenje lične zaštitne opreme, pažljiva demontaža materijala koji sadrže azbest i njihovo pakovanje u odgovarajuću ambalažu minimiziraju mogućnost za bilo kakve opasnosti po zdravlje i život zaposlenih koji ove poslove obavljaju.
Otpad koji sadrži azbest se potom odlaže na posebno određena mesta na deponijama.
Treba napomenuti da je proteklih godina država kroz razne radionice, konferencije i tribine u mnogim lokalnim samoupravama ukazivala na potrebu bezbednog rada sa materijalima koji sadrže azbest, posebno prilikom „uradi sam" aktivnosti.
Svaka aktivnost ostavlja uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a poštovanje propisa i normi garantuje da će ovi uticaji biti prakticno beznačajni.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Mirjana Todorović, master politikolog
