Korporativna kultura može biti nemilosrdna; često morate pažljivo razmatrati svaki detalj vašeg ponašanja, oblačenja i govora. Ton glasa i izrazi koje koristite imaju značajan uticaj na efekat vaših reči. Ovo nije važno samo tokom važnih sastanaka ili prezentacija, već i u celokupnom utisku koji ostavljate, što na kraju određuje koliko ćete biti ozbiljno shvaćeni na radnom mestu. U tom kontekstu, ključno je razumeti i primeniti asertivnu komunikaciju u poslovnom okruženju. Asertivna komunikacija podrazumeva izražavanje svojih misli, osećanja i potreba na jasan i direktan način, dok istovremeno poštujete prava i osećanja drugih. Na primer, umesto da izbegavate konfrontaciju ili se izvinjavate za svaki mali nesporazum, možete zauzeti čvrst stav i reći nešto poput: "Razumem vaš pogled na stvar, ali smatram da bi drugačiji pristup mogao biti efikasniji zbog sledećih razloga...". Ovime pokazujete da poštujete tuđe mišljenje, ali i da čvrsto stojite iza svojih stavova. Takođe, neverbalna komunikacija igra ključnu ulogu. Način na koji stojite, gestikulirate, održavate kontakt očima i ton glasa koji koristite može značajno uticati na to kako će vaše reči biti primljene. Na primer, govorite jasno i sa samopouzdanjem, izbegavajte nervozne pokrete i održavajte pozitivan izraz lica. Primenom asertivne komunikacije, ne samo da ćete se lakše nositi sa svakodnevnim poslovnim izazovima, već ćete i ostaviti utisak kompetentne i samouverene osobe. To će povećati vašu reputaciju i omogućiti vam da se efikasnije povežete sa kolegama, klijentima i nadređenima, čime ćete doprineti svom dugoročnom uspehu u korporativnom okruženju.
Dobre komunikacijske veštine su esencijalne na poslu, bez obzira na vašu poziciju. Postoje osobe koje često nisu direktne u razgovorima kako bi se kolege osećale prijatnije i često se nepotrebno izvinjavaju. Takva komunikacija može da rezultira nedostatkom odlučnosti i asertivnosti, što utiče na vašu sposobnost da postignete željeni rezultat. Kada ste direktni i jasni, vaši saradnici tačno znaju šta očekujete od njih i koje su vaše granice. Ovo ne znači biti nepristojan ili arogantan, već znači izneti svoje mišljenje i potrebe na jasan i uvažavajući način.
Asertivna komunikacija uključuje priznavanje grešaka kada je to potrebno, ali i svest o tome kada izvinjenja nisu potrebna. To podrazumeva izražavanje svojih misli, osećanja i potreba jasno i direktno, dok istovremeno poštujete prava i osećanja drugih. Na primer, ako vam kolega prekine u radu sa zahtevom koji nije hitan, možete reći: "Sada sam zauzet važnim zadatkom, možemo li se dogovoriti da to rešimo kasnije?"
Razvijanjem ovih veština, poboljšaćete svoju sposobnost da efikasno komunicirate, izbegnete nesporazume i postignete bolje rezultate u svom poslu. Dugoročno gledano, asertivna komunikacija doprinosi izgradnji vašeg profesionalnog ugleda i pomaže vam da efikasnije ostvarite svoje ciljeve.
Izvinjavanje, iako često smatrano osnovnom društvenom normom, može imati složenije implikacije u poslovnom svetu. U poslovnom okruženju, preterano izvinjavanje može ostaviti utisak slabosti ili nedostatka samopouzdanja. Asertivna komunikacija podrazumeva sposobnost priznavanja grešaka kada je to potrebno, ali isto tako uključuje svesnost da nisu sve situacije zahtevaju izvinjenje. Na primer, ako se ne slažete sa nečijim mišljenjem ili niste čuli ili razumeli ono što vam je rečeno, nije potrebno da se izvinjavate. Umesto toga, možete jasno izraziti svoje mišljenje ili jednostavno ponoviti zahtev za boljim razumevanjem.
Važno je pažljivo proceniti kontekst pre nego što se odlučite za izvinjenje. Ako je greška očigledna ili je vaša odgovornost zaista u pitanju, tada je primereno izraziti iskreno izvinjenje. Međutim, kada se izvinjavate rutinski ili zbog svakodnevnih nesporazuma, to može umanjiti vašu autoritet i profesionalni integritet. Postepeno razvijanje svesti o pravilnom trenutku za izvinjenje i usvajanje asertivnog stava u komunikaciji može vam pomoći da se osećate sigurnije u svojim poslovnim interakcijama. Ovaj pristup ne samo da jača vašu profesionalnu reputaciju već i olakšava efikasniju saradnju i rešavanje problema u timskom okruženju.
Kada imate ideju za koju verujete da je dobro rešenje, važno je da je predstavite direktno i jasno, ističući njenu vrednost. Ovo ne samo da pokazuje vašu samouverenost, već i naglašava vašu stručnost. Kada tražite povratne informacije ili mišljenje, obratite se osobama koje su kompetentne u tom području, koristeći jezik koji reflektuje vašu stručnost i sigurnost u svoje znanje. Ako niste potpuno sigurni u neki aspekt svoje ideje, umesto da umanjujete njen značaj, možete reći da ste istražili određeni problem ili da smatrate da je vaše rešenje validno na osnovu dostupnih podataka. Na primer, možete reći: "Smatram da bi ovo rešenje moglo poboljšati naše procese, jer istraživanja pokazuju..." ili "Verujem da bi ovaj pristup mogao biti efikasan s obzirom na prethodne analize..."
Ključ je u samopouzdanju s kojim iznosite svoje ideje. Samopouzdano iznošenje ideja i mišljenja povećava vašu profesionalnu kredibilnost i pomaže da vas kolege i nadređeni shvate ozbiljno. Kroz ovakav pristup, vaša sposobnost da doprinosite timu i organizaciji biće prepoznata, što može dovesti do veće podrške za vaše ideje i inicijative. Primenom ovih principa, ne samo da ćete efikasnije komunicirati svoje ideje, već ćete i izgraditi jači profesionalni ugled, što je ključno za dugoročni uspeh.
Iako smo naučeni da često govorimo 'da,' ključno je znati kada reći 'ne.' Važno je da prepoznate sopstvene granice i mogućnosti. Kada se suočite sa zadatkom koji prevazilazi vaše kapacitete ili znanje, potrebno je jasno i odlučno odbiti. Neprestano pristajanje na sve molbe može vas dovesti do burnout-a, što može negativno uticati na vašu produktivnost i zdravlje. Da biste efikasno upravljali svojim vremenom i energijom, ključno je da pažljivo procenite šta možete i znate da uradite. Na osnovu te procene, ravnomerno raspodelite svoja 'da' i 'ne'. Na primer, ako vam neko predloži dodatni projekat koji nije u skladu sa vašim trenutnim mogućnostima, možete reći: "Zahvaljujem na ponudi, ali trenutno nemam kapacitete da preuzmem još jedan projekat."
Postavljanje granica ne samo da pomaže u očuvanju energije, već i povećava vašu efikasnost. Kada jasno komunicirate svoje granice, drugi će vas više poštovati i vrednovati vašu sposobnost upravljanja sopstvenim resursima. Ovo doprinosi stvaranju zdravijeg radnog okruženja i omogućava vam da se fokusirate na zadatke u kojima možete dati svoj maksimum. Učenje da kažete 'ne' kada je potrebno, ne znači da ste manje posvećeni poslu, već pokazuje vašu svest o sopstvenim ograničenjima i sposobnost da se usredsredite na kvalitetan rad. Na taj način doprinosite dugoročnom uspehu kako sebi, tako i svojoj organizaciji.
Važno je napomenuti da neverbalna komunikacija igra ključnu ulogu, često formirajući prvi utisak. Prema istraživanjima, čak 93% komunikacije prenosi se putem neverbalnih signala poput govora tela, izraza lica i gestikulacije, dok samo 7% čine izgovorene reči. Neverbalni signali, prenose značajne poruke i mogu biti presudni za razumevanje.
Neverbalna komunikacija je ključna u svim zanimanjima jer svako od nas želi da razume misli i osećanja sagovornika. Ova potreba za razumevanjem ponekad je tako snažna da smo spremni interpretirati stvari onako kako nama izgleda ispravno. Želimo da se povežemo s drugima na dubljem nivou, da bismo bolje shvatili njihove namere i osećanja, što nas često navodi da pažljivo pratimo njihov govor tela, izraze lica i druge neverbalne signale.
U poslovnom okruženju, neverbalni znakovi imaju značajan uticaj i suštinski je njihovo razumevanje u kontekstu međunarodnih kultura. Na primer, dok se gestikulacija i izrazi lica mogu razlikovati između različitih kultura, osmeh je često univerzalan simbol odobravanja, sreće i zadovoljstva. Približavanje sagovorniku, uspostavljanje kontakta očima i aktivno učešće u razgovoru jasno pokazuju angažovanost i interes. Sa druge strane, udaljavanje od sagovornika ili smirivanje glasa mogu signalizovati da razgovor ulazi u završnu fazu ili da se tema zaključuje. Razumevanje i pravilno tumačenje ovih neverbalnih signala pomaže u izgradnji pozitivnih međuljudskih odnosa i efikasnoj komunikaciji u poslovnom kontekstu.
Prepoznavanje kada neko možda ne govori istinu putem neverbalnih signala zahteva pažljivo posmatranje i interpretaciju. Suprotno uobičajenom verovanju da osobe koje lažu izbegavaju kontakt očima, mnogi se zapravo trude da održe kontakt očima kako bi stvorili utisak iskrenosti i pouzdanosti. Osim toga, osobe koje ne govore istinu često manje gestikuliraju i mogu dodavati nepotrebne detalje kako bi dodatno učvrstile svoj narativ.
U praksi, ovo može značiti da u situacijama gde je važno razumeti istinitost informacija ili namere sagovornika, treba obratiti pažnju na više aspekata komunikacije osim samo na verbalni sadržaj. Na primer, ako osoba izbegava nepotrebnu gestikulaciju, detaljno elaborira na temu ili uporno održava kontakt očima, može biti korisno pažljivo proceniti te signale kako bi se donela informirana poslovna odluka ili zaključak. Razumevanje ovih aspekata neverbalne komunikacije može pomoći u stvaranju efikasnijih poslovnih odnosa i boljem upravljanju komunikacionim situacijama.
Asertivna i neverbalna komunikacija su uzajamno povezane i od ključnog su značaja za uspeh u poslovnom okruženju. Razvijanje veštine izražavanja sopstvenog stava omogućava drugima da vas bolje cene, jer pokazuje samopouzdanje i odlučnost, a ne nužno nepristojnost ili aroganciju. Sa druge strane, neverbalna komunikacija igra važnu ulogu u razumevanju tuđih namera i emocija, kao i u tome da vas drugi shvate na pravi način.
Kombinacija ovih veština ključna je za stvaranje pozitivnog i profesionalnog. Osposobljenost za asertivnu komunikaciju omogućava vam da artikulišete svoje ideje i stavove jasno i efikasno, dok vam neverbalna komunikacija pomaže da interpretirate i odgovorite na signale koje dobijate od svojih kolega, klijenata ili nadređenih. Ova kombinacija veština doprinosi efikasnijoj saradnji, boljem rešavanju problema i jačanju profesionalnih odnosa.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Ivana Borić, NLP trener & Soft skills edukator
