Stanje u oblasti upravaljanja otpadom u Srbiji možemo generalno oceniti kao nepovoljno.
Upravljanje otpadom definisano je i uređeno, pored zakonskih akata, i planskom i strateškom regulativom. U Srbiji je sve do 2019.godina bila na snazi Strategija upravljanja otpadom, a potom je izrađen i usvojen Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.godina, kako bi se obezbedio kontinuitet u sprovođenju politika u oblasti upravljanja otpadom i kako bi se ista uskladila sa propisima i standardima Evropske Unije.
Međutim, ukoliko bliže posmatramo zadate ciljeve kako Strategije, tako i novo usvojenog Programa upravljanja otpadom, možemo uočiti da nisu (ili su samo delimično) ostvareni postavljeni ciljevi – pre svega u obuhvatu organizovanog sakupljanja, primarne separacije i reciklaže otpada, izgradnji neophodne kapitalne infratrukture (poput regionalnih sanitarnih deponija), ali i zatvaranja i sanacije divljih i nesanitarnih opštinskih deponija.
Šta kažu brojke u sektoru otpada?
Iako je Strategijom upravljanja otpadom koja je doneta još 2010.godine, a važila do 2019.godina, bila predviđena izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, odnosno regionalnih centara za upravljanja otpadom, do danas ih je realizovano samo svega 12 (od kojih je 10 regionalnih i 2 lokalne). Istovremeno, i dalje su u upotrebi 134 nesanitarne opštine deponije koje su odlukama Jedinica lokalnih samouprava određene kao lokacije za deponovanje (odlaganje) otpada. Takve nesanitarne deponije najčešće ne ispunjavanju čak ni minimum tehničkih standarda za odlaganje otpada, oko 70% aktivnih deponija nema nikakvu dokumentaciju koja je potrebna za rad, njihovi kapaciteti su često odavno popunjeni, a ujedno ne postoji sistemski organizovan monitoring emisija deponijskih gasova, procednih voda. Možemo slobodno reći, bez preterivanja, da ove lokacije predstavljaju ekološke bombe jer:
- Na njima ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada, što često uzrokuje požare i eksplozije na deponijama.
- Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. Na taj način se direktno utiče na javno zdravlje, kako ljudi tako i svih drugih živih bića.
Osim toga, ne možemo ni zaboraviti 2526 divljih deponija koliko ih je registrovano na teritoriji Republike Srbije (prema dostupnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine), a koje se najčešće javljaju u seoskim sredinama koje nisu obuhvaćene redovnim prikupljanjem otpada od strane komunalnih preduzeća, te su građani prepušteni sami sebi. Mada, istina je da se divlje deponije javljaju i u drugim delovima države, gde takve komunalne usluge postoje, ali ipak zbog neodgovornosti pojedinjih građana i nedovoljno stroge i dosledne kaznene politike, različite vrste opasnog i neopasnog otpada završavaju u rečnim potocima, šumama i proplancima. Da situacija bude još gora, smatra se da je broj divljih deponija u Srbiji još veći, te da premašuje brojku od 3000.
Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) tokom 2022. godine zabeleženo je 1760 požara na deponijama širom Srbije – što zapravo znači da je prosečno gorelo 4 deponije na dan. O tome na koji način su ovi deponijski požari uticali na javno zdravlje, kao i na opšte zagađenje životne sredine, te do kakvih emisija je došlo prilikom nekontrolisanog sagorevanja otpada na deponijama ne postoje nikakvi podaci.
Ako posmatramo ukupan broj stanovnika naše zemlje, oko 42% stanovništva svoj otpad odlaže na regionalne sanitarne deponije, dok je zapravo najveći deo stanovništva Srbije (58%) osuđen na korišćenje divljih i nesanitarnih deponija. Dodatno, stanje otežava činjenica da oko 13% stanovništva Srbije nije obuhvaćeno uslugom organizovanog sakupljanja otpada, što znači das u ti građani osuđeni isključivo na korišćenje divljih deponija.
Kada govorimo o količinama generisanog otpada, ukoliko posmatramo podatke Republičkog zavoda za statistiku, možemo uočiti d ate količine rastu iz godine u godinu. Tokom 2022. godine u Republici Srbiji privredni sektori su proizveli 174.7 miliona tona otpada. Od ukupne količine otpada koje je proizveo privredni sektor 94.4% predstavlja rudarski otpad, odnosno otpad nastao tokom istraživanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma i fizičko-hemijskog tretmana. Tokom 2023.godine sektor ekonomskih delatnosti je generisao 180.2 miliona tona otpada (što predstavlja povećanje od 3.2%) od čega je samo rudarstvo generisalo 94.9% ukupnog otpada. Ujedno, važno je napomenuti da 22% generisanog otpada pripada kategoriji opasnog.
Grafikon: Učešće generisanog otpada u Srbiji prema sektorima,
Izvor: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15202
Slično je i kada govorimo o količinama komunalnog otpada: prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) količina generisanog otpada u Srbiji u 2020.godini iznosila je 2.95 miliona tona, u 2021.godini 3.02 miliona tona, a tokom 2022.godine generisano je 3.18 miliona tona komunalnog otpada. Do ovih vrednosti došlo se na osnovu izveštaja koje su dostavili 105 komunalnih preduzeća, dok je za one koji nisu izvestili izvršena procena. Međutim, s obzirom da značajan broj lokalnih samouprava nije dostavio podatke o količinama i sastavu komunalnog otpada, a i da je većina dostavljenih izveštaja sačinenja na osnovu procena, a ne stvarnih merenja, možemo zaključiti da su podaci o otpadu u Srbiji nepotpuni i neprecizni. Iako je posebnim Pravilnikom predviđeno da sva komunalna preduzeća sprovode analize količina i sastava komunalnog otpada 4 puta godišnje, mnoga preduzeća nisu u mogućnosti da pouzdano i redovno vrše date analize – samim tim ne mogu ni obezbediti adekvatne podatke. Mnoga komunalna preduzeća ne poseduju čak ni vagu za merenje otpada.
Procene pokazuju da oko 20% generisanog otpada u Srbiji odlazi na sanitarne deponije, dok oko 80% završava na divljim i nesanitarnim.
Reciklaža i ponovna upotreba otpada nije razvijena u dovoljnoj meri, tako da najveći deo otpada biva deponovan – čak 77.3% u 2022.godini. Energetsko iskorišćavanje otpada je svedeno na svega nekoliko postrojenja (npr. fabrike cementa u Srbiji i energana na otpad u Vinči u Beogradu). Što se reciklaže otpada tiče, prema Izveštajima SEPA, godišnje se reciklira oko 15% komunalnog otpada, pri čemu JLS učestvuju sa do 3%, a ostatak dolazi iz neformalnog sektora i privrede.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Milica Lukić, istraživačica na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu