Srbija planira da do 2030. godine unapredi Registar administrativnih postupaka, pojednostavi dodatne procedure i proširi elektronsko pružanje usluga. Jedan od važnih pravaca reforme biće povezivanje javnih evidencija i pouzdanija razmena podataka između institucija.
Digitalizacija javne uprave sve više podrazumeva promenu načina na koji institucije međusobno sarađuju, a ne samo omogućavanje da se zahtevi podnose putem interneta. U tom procesu, Registar administrativnih postupaka trebalo bi da dobije širu ulogu u praćenju procedura, njihovom unapređenju i upravljanju administrativnim obavezama.
Plan reforme do 2030. godine predviđa da broj optimizovanih postupaka dostigne 770, dok bi broj digitalizovanih trebalo da poraste na 319. Polazne vrednosti iz 2025. godine iznose 608 optimizovanih i 219 digitalizovanih postupaka.
Ovi ciljevi ukazuju na nameru da se nastavi preispitivanje postojećih procedura, uz veće korišćenje elektronskih usluga i podataka kojima organi javne uprave već raspolažu.
Šira funkcija Registra i povezivanje evidencija
Registar administrativnih postupaka obuhvata procedure iz nadležnosti različitih nivoa vlasti. Njegov dalji razvoj trebalo bi da omogući ne samo lakši pristup informacijama o uslovima i dokumentaciji već i kvalitetnije praćenje načina na koji se postupci sprovode.
Jedan od planiranih pravaca jeste povezivanje Registra sa drugim informacionim sistemima. Predviđeno je da broj funkcionalno povezanih registara i sistema dostigne sedam do kraja 2030. godine, pri čemu se tokom prve godine sprovođenja plana očekuje povezivanje sa dva sistema.
Dodatni segment reforme odnosi se na uspostavljanje jedinstvene evidencije neporeskih prihoda. Evidentiranje taksi i naknada i njihovo povezivanje sa sistemima za elektronsko plaćanje trebalo bi da doprinesu jednostavnijem izvršavanju obaveza i smanjenju potrebe za dostavljanjem potvrda koje javni organi mogu da pribave iz službenih evidencija.
Povezivanje postupaka kao novi pravac razvoja
Plan predviđa i razvoj deset oblasti u kojima bi više administrativnih postupaka bilo objedinjeno oko određene poslovne situacije. Takav pristup omogućava da se povezane procedure posmatraju kao celina, umesto da korisnik samostalno utvrđuje redosled koraka i obraća se različitim institucijama.
Za javnu upravu to znači potrebu za boljom koordinacijom, jasnijim nadležnostima i usklađenim informacionim sistemima. Za korisnike bi korist trebalo da bude jednostavnije ostvarivanje prava i ispunjavanje obaveza.
Sprovođenje reforme ostaje ključni izazov
Uspeh planiranih promena zavisiće od kvaliteta podataka, kadrovskih kapaciteta i spremnosti institucija da prilagode postojeće procedure. Nepotpune ili neažurne evidencije mogu da ograniče funkcionalnost Registra i otežaju povezivanje sa drugim sistemima.
Za sprovođenje planiranih aktivnosti predviđeno je ukupno 161,7 miliona dinara, uključujući sredstva iz budžeta Srbije i donatorske izvore.
Naredna faza reforme trebalo bi da pokaže u kojoj meri će Registar administrativnih postupaka postati instrument za sistemsko unapređenje javnih usluga. Merilo uspeha neće biti samo broj izmenjenih procedura i povezanih sistema, već i njihova pouzdanost, transparentnost i stvarna primena u radu institucija.
Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.
Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.
