Jubilarne nagrade često su predmet interesovanja zaposlenih, posebno kada se bliži godišnjica rada kod određenog poslodavca. Pitanje koje se često postavlja glasi: „Da li imam pravo na jubilarnu nagradu?“ Odgovor na ovo pitanje zavisi od zakonskih odredbi, internih akata poslodavca i ugovora o radu. U ovom članku razmatramo pravnu prirodu jubilarne nagrade i uslove pod kojima zaposleni može ostvariti ovo pravo.
Prema članu 120. Zakona o radu Republike Srbije, poslodavac može, ali nije dužan, da uvede jubilarne nagrade za svoje zaposlene. Ovo znači da jubilarna nagrada nije zakonski obavezujuća, već predstavlja diskreciono pravo poslodavca. Drugim rečima, Zakon o radu ne nameće obavezu isplate ove vrste nagrade, već ostavlja poslodavcu slobodu da sam odluči da li će je uvesti i pod kojim uslovima.
Kada jubilarna nagrada postaje obaveza?
Jubilarna nagrada postaje obavezujuća za poslodavca samo ukoliko je njeno pravo izričito utvrđeno u jednom od sledećih dokumenata:
- Opštem aktu poslodavca (npr. pravilniku o radu),
- Kolektivnom ugovoru,
- Ugovoru o radu.
Kada je pravo na jubilarnu nagradu definisano u nekom od ovih akata, poslodavac je dužan da ga poštuje i isplati nagradu u skladu s utvrđenim uslovima. U takvim slučajevima, zaposleni koji ispunjava uslove za dobijanje nagrade može je zahtevati, a u slučaju neisplate, može potražiti zaštitu svojih prava pred sudom.
Ukoliko, međutim, interni akti poslodavca ili ugovor o radu ne predviđaju isplatu jubilarne nagrade, zaposleni nema pravnu osnovu da je zahteva. U tom slučaju, isplata zavisi isključivo od dobre volje poslodavca.
Jubilarne godine rada obično obuhvataju 10, 20, 30 ili 40 godina radnog staža kod poslodavaca, uključujući privatni sektor ili državne organe, osim ako interni akti ne određuju drugačije. Ako je pravo utvrđeno, isplata se vrši u roku od 30 dana od sticanja prava na nagradu.
Zaključak
Jubilarna nagrada predstavlja značajan vid priznanja zaposlenima za njihovu dugogodišnju lojalnost i doprinos kompaniji. Međutim, ovo pravo nije automatski zagarantovano Zakonom o radu, već zavisi od odluke poslodavca i regulative utvrđene internim aktima ili ugovorima. Zaposleni bi trebalo da provere svoje ugovore i interne akte, dok poslodavci treba da budu precizni i transparentni u definisanju ovog prava kako bi izbegli nesuglasice.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Nemanja A. Marković, advokat
