Polovinom marta 2021. godine počinje sa primenom Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu (Zakon). Deklarativno, cilj zakona je da unapredi raspodelu društvenog bogatstva, odnosno da omogući zaplenu dela imovine za koju nema dokaza o zakonitom sticanju.
Predmet Zakona je uređenje uslova, načina i postupka pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica. Zakon predviđa i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje ovog Zakona. Ukoliko fizičko lice ne može da dokaže da je steklo imovinu na zakonit način, zakonom je propisano da će Poreska uprava „nezakonito stečenu imovinu“ oporezovati stopom posebnog poreza od 75%.
Međutim, mehanizmi za ostvarivanje cilja zakona su problematični. Najpre, Zakon polazi od pretpostavke da se razlika između prijavljenih prihoda i utvrđene imovine smatra nezakonito stečenom imovinom. To znači da je zakonodavac unapred suspendovao pretpostavku nevinosti subjekta kontrole (fizičkog lica), a samim tim to fizičko lice stavio u nepovoljniji položaj u odnosu na Poresku upravu. Uvidevši da povreda pretpostavke nevinosti može da izazove brojne probleme, nakon godinu dana od usvajanja Zakona, Vlada Republike Srbije je uputila Narodnoj skupštini predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona. Ključna izmena odnosi se na sintagmu „nezakonito stečena imovina“, koja se menja sa „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“.
Drugo, stopa posebnog poreza je čak 75%. Ovako visoka poreska stopa ima sve karakteristike kazne i zato se njen opstanak u Zakonu teško može braniti sa stanovišta svrhe postojanja poreza i jedinstva pravnog sistema.
Treće, Zakon uvodi izuzetak od primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) u pogledu zastarelosti, što može da naruši jedinstvo pravnog poretka jer unosi konfuziju u poresko-pravni sistem.
Najzad, Zakon uvodi profesionalnu tajnu kao novu kategoriju u poreski postupak, uprkos činjenici da ZPPPA već propisuje načelo čuvanja tajnog podatka u poreskom postupku. Međutim, Zakon ne daje definiciju profesionalne tajne što narušava jedinstvo pravnog poretka i koherentnost poresko-pravnog sistema. Zbog toga je u predloženim izmenama Zakona sporan član u potpunosti izmenjen na način da se na pitanja tajnosti podataka primenjuje ZPPPA.
Imajući u vidu izložene probleme koji mogu da ugroze ustavna prava građana, naša advokatska kancelarija je Ustavnom sudu podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Ilija Rilaković, advokat.
Preuzeto sa sajta AK http://www.walk.rs/
