Medijacija kao način rešavanja spornih odnosa iako se pominje i postoji kod nas duži niz godina, u praksi još uvek nije zaživela. Da bi se to dogodilo, pored zakonske regulative koja se više puta menjala, građanima se treba približiti i objasniti sam pojam medijacije i kako ona funkcioniše.
A to se radi sistemski.
Kada biste recimo pitali prolaznike, po mišljenju autora ovog teksta, retko ko bi znao šta medijacija nudi, koja je procedura, da li se njome konačno regulišu sporni odnosi ili je to samo običan dogovor sa sučeljenom stranom koja se ne može porediti sa sudskom odlukom, jer naši građani veruju u sud.
To je tekovina ovog društva, da se sudske odluke poštuju i da za njih ne postoji alternativa.
Međutim, kada bi se organizovano od strane države, tj. Ministarstva pravde ovaj postupak objasnio, sigurno bi u praksi bilo mnogo više postupaka posredovanja, što bi dalje dovelo do rasterećenja sudova, što je uvek aktuelna tema. Za takav rezultat nije dovoljno staviti informacije u prostorijama suda, u vidu plakata, već medijski.
Notorna činjenica da mediji najmoćnije utiču na javno mnjenje, te se putem reklama i emisijama posebno sa ovom temom može postići dalekosežno rezultat.
Kao što je prihvaćena delatnost javnih izvršitelja i javnih beležnika, tako se i medijacija može učvrstiti kao delatnost.
Naročito važno je ukazati na činjenicu da sporazum postignut pred medijatorom i naknadno overen kod javnog beležnika predstavlja izvršnu ispravu, te da se na taj način sporni odnos rešava mnogo efikasnije i brže nego pred sudom, čije je trajanje neizvesno.
Sam način, tj. postupak medijacije zasniva se na dobrovoljnosti, saglasnosti u izboru medijatora, a učesnici ga mogu prekinuti u svakom trenutku.
Kada se građani edukuju o tome da se putem medijacije može okončati sporni odnos, tada će isti steći poverenje u posredovanje.
Ovaj postupak regulisan je Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Lana Nikolić, advokat
