Ukoliko dobijete otkaz koji se kasnije utvrdi kao nezakonit, osim vraćanja na rad, imate pravo i na naknadu štete. Ova naknada uključuje izgubljenu zaradu i doprinose za socijalno osiguranje (ali ne i ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonuse i druga primanja), čime se osigurava da se vratite u isti pravni i materijalni položaj kao pre nezakonitog postupanja poslodavca (restitutio ad integrum). Dakle, sud prilikom utvrđivanja visine navedene štete uzima u obzir poslednju zaradu koju ste ostvarili pre nezakonitog otkaza, a nekad i zaradu radnika koji su na istom ili sličnom radnom mestu na kojem ste bili. Reintegrisanjem u radni odnos, vratićete se na rad radi obavljanja istih ili odgovarajućih poslova u roku od osam dana od pravnosnažnosti presude i to sa stručnom spremom koju ste imali u vreme donošenja nezakonite odluke poslodavca.
Međutim, postoje specifične situacije koje treba uzeti u obzir:
Ako ne želite povratak na posao (paušalna naknada štete) – imate pravo na novčanu naknadu umesto vraćanja na rad, a što predstavlja zamenu reintegracije u radni odnos. Ukoliko ste tužbom za poništaj otkaza zahtevali i vraćanje na rad, isti zahtev možete da povučete. Ovu naknadu možete zatražiti u iznosu do najviše 18 mesečnih plata, a visina naknade zavisi od dužine rada kod poslodavca, godina života i broja članova porodice koje izdržavate. U praksi, sud uzima u obzir i druge faktore.
U ovom slučaju, ostvarujete pravo na dve vrste naknade: naknadu umesto vraćanja na rad i naknadu za izgubljenu zaradu.
Ako poslodavac ne može da vas vrati na posao – u slučaju da poslodavac utvrdi da ne postoji mogućnost povratka na rad (npr. bolest, izdržavanje kazne, promena prebivališta, otvaranje stečaja ili likvidacije i sl.), a vi želite da se vratite, sud vam može dosuditi naknadu štete u dvostrukom iznosu, odnosno do 36 mesečnih zarada. Potrebno je da tužba pored zahteva za poništaj otkaza, sadrži i zahtev za vraćanje na rad. U tom slučaju sud će usvojiti prvi, a poništiti drugi zahtev.
Ako je došlo do proceduralne greške– ukoliko sud utvrdi da je otkaz bio opravdan, ali je poslodavac načinio grešku u proceduri prilikom otkaznog postupka, odnosno povredio procesne norme, ne možete se vratiti na posao, ali imate pravo na naknadu za izgubljenu zaradu do šest mesečnih zarada i nemate pravo na uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Nematerijalna šteta – pored materijalne naknade, zaposleni mogu zatražiti i naknadu za nematerijalnu štetu, koja uključuje duševne bolove, povredu ugleda i časti, te strah uzrokovan gubitkom posla. Ova vrsta naknade ima za cilj da obezbedi osećaj pravde i zadovoljenja za pretrpljene patnje koje nisu vezane za materijalne gubitke.
Važno je napomenuti da sudovi u Srbiji pristupaju oprezno dosuđivanju nematerijalne štete, smatrajući da sama pravosnažna presuda, koja omogućava povratak na rad ili naknadu, pruža dovoljnu satisfakciju zaposlenom. Stepen duševnog bola ili straha mora biti izrazito visok i trajan da bi sud dosudio ovu vrstu naknade.
Zanimljivo je da su zabeleženi slučajevi u praksi gde čak ni sudije, koje su nezakonito razrešene dužnosti, nisu dobile nematerijalnu naknadu. Na primer, u jednom slučaju, sud je presudio da činjenica da sudija nije ponovo izabran, a da je ta odluka kasnije poništena, ne znači automatski pravo na nematerijalnu štetu. Sud je zaključio da je samo poništavanje odluke o nezakonitom razrešenju dovoljno za ostvarenje pravne satisfakcije.
Zaključak
Neke odredbe Zakona o radu poljuljale su normativnu težnju zaštite slabije strane, kao npr. već navedeni slučaj neispoštovane procedure otkaza, prilikom koje ne možete da se vratite na rad iako je otkazni razlog osnovan, već da dobijete iznos do šest zarada, čime se stvaraju uslovi za zloupotrebu ove mogućnosti od strane poslodavca jer po zakonu ne snosi sankciju za kršenje odredaba koje se tiču postupka prestanka radnog odnosa. Sa druge strane, ukoliko ne možete ili nećete da se vratite na rad, a otkaz je nezakonit, niste u istom položaju u odnosu na lica koja imaju pravo na naknadu štete, a pritom se vraćaju na rad. Iako je domaća sudska praksa raznolika i daje različite, često suprotne stavove, važno je biti upoznat sa pravnim mehanizmima na kojima počiva Vaša pravna sigurnost, kao i manama, kako biste pre svega kroz preventivno delovanje očuvali radnopravni položaj.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Marko Apić, diplomirani pravnik.