Otpad od plastike je globalni problem.
Svakoga dana se u svetske okeane, reke i jezera istovari otpad jednak količini od 2000 kamiona smećara. Takav otpad može da promeni čitava staništa i prirodne procese, smanjujući sposobnost ekosistema da se prilagode klimatskim promenama, direktno utičući na živote miliona ljudi na razne načine od mogućnosti proizvodnje hrane do društvenog blagostanja.
U martu 2022. godine, u Najrobiju je usvojena rezolucija za sprečavanje zagađenja plastikom i stvaranju međunarodno pravno obavezujućeg sporazuma koji za cilj ima prevenciju i redukciju globalnog zagađenja otpadom od plastike.
U poslednjih nekoliko godina na nivou Evropske Unije je usvojeno nekoliko, moglo bi se reći agresivnih pristupa za rešavanje problema koje izaziva otpad od plastike, od kojih je najvažnija Plastic strategy koja za cilj ima da transformiše način na koji se plastični proizvodi dizajniraju, proizvode, koriste i recikliraju u EU, zatim prelazak na održivije i sigurnije obrasce potrošnje i proizvodnje plastike, stvaranje novih mogućnosti za inovacije u pogledu proizvoda od plastike i zamene za takve proizvode, podsticanje promena i davanje primera na globalnom nivou.
Novi planovi ukazuju na zalaganje da se smanji potrošnja plastike za jednokratnu upotrebu i ograniči namerna upotreba mikroplastike, što sve već utiče na sistem lanca vrednosti PET-a i značajno povećava potražnju za reciklirane materijale.
Prema ovoj direktivi, PET boce za piće će od 2025. godine morati da sadrže najmanje 25% reciklirane plastike, a od 2030. godine do 30%.
Početkom 2021. godine, EU je uvela porez na plastiku za nereciklirani otpad u nastojanju da poveća stope reciklaže. Jedinstvena stopa u iznosu od 0,80 evra po kilogramu primenjuje se na ukupnu težinu doprinosa, izračunatu na osnovu podataka Eurostata koje zemlje članice već prikupljaju i daju u skladu sa postojećim obavezama izveštavanja. Iako je ova inicijativa naširoko hvaljena, u nekim državama poput Nemačke se smatra da je ova poreska stopa preniska da bi zaista podstakla kompanije da smanje potrošnju plastike.
Druge zemlje poput Italije i Španije su takođe u procesu uvođenja sopstvenih poreskih zakona za plastiku za jednokratnu upotrebu na lokalnom nivou, dok su Nemačka, Francuska, Švedska, Estonija, Malta, Grčka, Irska i niz drugih zemalja u potpunosti zabranile korišćenje plastike u smislu jednokratne upotrebe. Iz stručnih krugova su često dolazili komentari da unapređenje šeme proširene odgovornosti proizvođača (kao što je primer koji je dala Belgija) mogu pomoći u dostizanju ciljeva postavljenih u Strategiji o plastici EU i podsticanju recikliranja plastike širom kontinenta kako bi se dostigli visoki nivoi oporavka materija poput metala i stakla.
Za sada zabrane se primenjuju na predmete od plastike za jednokratnu upotrebu kao što su jednokratni tanjiri, šolje i kutije koje koriste restorani brze hrane, slamčice, folije koje skupljaju toplotu na aerodromima i plastične kese koje se nude u prodaji prehrambenih proizvoda. Zabrane se odnose i na predmete koji sadrže polifluorovana jedinjenja, na primer na ambalažu koja dolazi u dodir sa hranom.
Evropski zakonodavci su se u novembru 2023. godine složili o izmeni Direktive o pošiljkama otpada koja diktira da će od 2026. godine biti zabranjen izvoz otpada od plastike iz zemalja članica EU i OECD u treće zemlje.
Ova pravila koja predstavljaju još strožiju kontrolu izvoza otpada od plastike i u potpunosti zaustavljaju izvoz u zemlje poput Republike Srbije, ali će kretanje otpada od plastike možda biti povećano u države koje su članice OECD poput Turske.
Prekogranično kretanje otpada od plastike, kao i prekogranično kretanje reciklirane plastike (granulata ili peleta) nametnulo je nova pitanja u zakonodavnom okviru.
U pojedinim državama reciklirana plastika se reguliše kroz propise kojima se uređuje upravljanje hemikalijama, dok se u nekim državama poput Republike Srbije uspostavio i pravni okvir za prestanak statusa otpada koji nastaje od reciklirane plastike.
Zakonom o upravljanju otpadom je propisano da pojedine vrste otpada koje su bile podvrgnute reciklaži ili drugoj operaciji ponovnog iskorišćenja prestaju da budu otpad, pod sledećim uslovima:
- da materija ili predmet imaju upotrebnu vrednost;
- da postoji tržište ili potražnja za takvim materijama ili predmetima;
- da materija ili predmet ispunjava tehničke uslove propisane zakonom i standardima koji se primenjuju na proizvode;
- da materija ili predmet neće imati štetan uticaj na životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Donošenjem rešenja o prestanku statusa otpada i upisu u registar otpada koji je prestao da bude otpad, prestaju obaveze prekograničnog kretanja otpadom, koje su propisane odredbama Zakona o upravljanju otpadom, obzirom da takva materija ili predmet više nije otpad.
U skladu sa navedenim, izvoz materije ili predmeta koji je upisan u Registar otpada kome je prestao da bude otpada se obavlja uz prilaganje potvrda o upisu otpada u navedeni registar, izdate od strane Ministarstva.
U prilogu Pravilnika o vrstama otpada za koje se može podneti zahtev, dozvoljenim postupcima i tehnologijama tretmana za vrste otpada i drugim posebnim elementima za određivanje prestanka statusa otpada, propisani su tehnički zahtevi za operatere postrojenja za tretman otpada od plastike koje je potrebno ispuniti u cilju dobijanja rešenja o prestanku statusa otpada.
Ovakva rešenje su neophodna za sva pravna lica koja imaju nameru da reciklirane plastične materijale izvoze kao proizvode.
Sa druge strane uvoz plastičnog granulata se može vršiti samo uz dokaz da je u državi u kojoj je nastao, izvršena njegova registracija kao EoW (prestsanak statusa otpada) ili hemikalije u skladu sa odredbama REACH direktive.
Sve dok se ovakvi uslovi ne ispune neophodno je na takve granulate primenjivati odredbe prekograničnog kretanja otpada od plastike, koji zahteva prethodne najave kretanja kao kada je reč o kretanju opasnog otpada.
Ovakvi regulatorni okviri nameću izazove za lanac vrednosti plastike, ali i podršku za standard u oblasti reciklaže čime se eliminišu kompanije koje su nepropisno godinama upravljale otpadom od plastike.
Promene u tehnološkim procesima i potražnji plastike moraju biti vidljive u pogledu ambicija i sve većih ciljeva reciklaže koji se nameću iz krovnih evropskih propisa.
Ovo znači i kao podrska povećanju kvaliteta budućih materijala koji olakšavaju dalje poslovanje industrije koja ima za cilj povećanje upotrebe recikliranih komponenata bez bojazni oko problema sa obradom, promeni boja ili drugih vizuelnih nedostataka.
Ovi zakonodavni okviri pružaju jedno rešenje u složenoj slagalici pokretnih delova, u kojoj se očekuje redukcija zagađenja od plastike i sigurnost od zagađenja mikroplastikom.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Mirjana Todorović, master politikolog
