Biti preduzetnik ili DOO na startu biznisa, pitanje je večno
Kada se odlučite za pokretanje privatnog biznisa i osnivanje sopstvene firme, administracija u Republici Srbiji vam nudi nekoliko opcija za odabir pravnog lica putem kojeg ćete poslovati.
I kao u većini stvari, previše opcija dovodi do dodatnog komplikovanja procesa odlučivanja.
Tako je i sa procesom otvaranja firme.
Ono što je čest slučaj u praksi je to da mnogi početnici ne mogu unapred predvideti na koji način će poslovati u budućnosti ili koji je to biznis model koji će slediti u narednim godinama – pogotovu imajući u vidu da velika većina (više od 60%) firmi ne “preživi” prve dve godine poslovanja.
Iz tog razloga, ovim tekstom ćemo se potruditi da damo ključne smernice koje vam mogu pomoći da se odlučite da li se registrovati kao preduzetnik ili otvoriti DOO firmu, odnosno koji tip firme osnovati.
Koje su sličnosti, a koje razlike između preduzetnika i DOO firme
Kada je reč o razlikama između preduzetnika i DOO, postoje dve suštinske razlike u sledećim kriterijumima:
Odgovornost
Već pri samom osnivanju, jasno je da su ključne razlike u obavezama i odgovornostima. Preduzetnik, kao fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti, odgovara svojom imovinom za obaveze nastale iz poslovanja radnje. S druge strane, DOO, kao privredno društvo i pravno lice, ima sopstvenu imovinu kojom odgovara za svoje obaveze. Odgovornost je veća kod preduzetnika jer on neograničeno odgovara celokupnom svojom imovinom, dok osnivači DOO ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, već imovinom društva.
Preduzetnik: Odgovara neograničeno svojom ličnom imovinom za sve obaveze nastale iz poslovanja. Ukoliko dođe do dugovanja, preduzetnik može izgubiti i privatnu imovinu.
DOO: Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara samo imovinom firme. Osnivači DOO ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, osim u izuzetnim slučajevima (npr. zloupotreba položaja).
Oporezivanje
Kada je u pitanju oporezivanje, to je – pored odgovornosti – možda i najveća razlika između preduzetnika I DOO firme, pogotovu kada je reč o oporezivanju na neto dobit:
Preduzetnik: Može birati između paušalnog oporezivanja i samooporezivanja. Paušalno oporezivanje podrazumeva fiksni iznos poreza, dok samooporezivanje zavisi od ostvarenog prihoda.
DOO: Porez na dobit iznosi 15%, a dodatno se plaća 15% poreza na prihode od kapitala (npr. dividende) ako se dobit podiže sa računa firme.
Osnivački kapital
Osnivački kapital nije možda na top listi prioriteta budućim vlasnicima biznisa, ali on je od značaja za kasnije faze biznisa i iz tog razloga poželjno je posvetiti pažnju i ovom delu.
Preduzetnik: Nije potrebno obezbediti početni kapital za osnivanje preduzetničke radnje.
DOO: Potreban je minimalni osnivački kapital od 100 RSD.
Organizacija poslovanja
Kod kreiranja biznis modela, bitni faktor odlučivanja o samom modelu firme je i to da li će firma imati više ili jednog člana jer u određenom odliku to može biti eliminacioni faktor.
Preduzetnik: Je jednostavnija organizacija, gde preduzetnik može samostalno doneti sve poslovne odluke i preduzetnik ne može imati više osnivača.
DOO: Može imati više osnivača (članova) i složeniju organizacionu strukturu sa upravnim organima (npr. direktor, skupština).
Vođenje poslovnih knjiga i generalni troškovi vođenja poslovanja
Mnogi preduzetnici koji započinju biznis imaju strah od nepoznanice zvane knjigovodstvo i porezi. Ukoliko ste i vi u toj grupi, bitno je da znate da imate uvek opciju da u startu poslovanja odaberete oblik pravnog lica tj. preduzetnika koji vam omogućava poslovanje bez opterećenja u ovom delu.
Preduzetnik: Može birati da vodi jednostavnije poslovne knjige (ako je paušalac) ili da vodi kompletne knjige u skladu sa sistemom samooporezivanja ili isplatom lične zarade. Niži početni troškovi osnivanja i vođenja posla.
DOO: Obavezno je vođenje dvostavnog knjigovodstva i redovno podnošenje finansijskih izveštaja. Viši troškovi osnivanja i kompleksnija administracija tokom poslovanja.
Ulazak u sistem PDV-a
Ukoliko je knjigovodstvo “bauk”, ulazak u sistem PDV-a je dodatna tema koja buni mnoge osnivače prvog biznisa, ali ne mora biti tako.
Sam sistem PDV-a funkcioniše tako da je on obavezan za sva pravna lica i preduzetnike koji pređu 8 miliona dinara domaćeg prihoda u periodu od 365 dana, a moguće je odlučiti se i dobrovoljno za ulazak u isti u svakom trenutku u zavinosti od toga da li procenjujete u biznis modelu da će ulazak u sistem PDV-a biti dobar za uštede prilikom recimo nabavke opreme, materijala ili robe – o tome je dobro da se konsultujete i sa svojim knjigovođom.
Zaključak
Bez obzira da li je vaša biznis ideja još uvek u fazi razvoja ili već razmatrate opcije pokretanja sopstvenog biznisa, ključno je da pažljivo razmotrite koji tip poslovanja najbolje odgovara vašem biznis modelu. Preporučuje se konsultacija sa knjigovodstvenom agencijom kako bi se donela optimalna odluka, a sve u cilju uspešnog poslovanja u skladu sa Zakonom i korišćenja svih raspoloživih opcija.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Anđela Ilić, partner i direktor knjigovodstvene agencije IDEAL Računovodstvo.
Autor fotografija: Mihajlo Savić
